Minimoni obožava da ide u šetnju sa svojim psom Maksom i oni se uvek dobro razumeju. Ali odrasle ponekad nije lako razumeti. Na primer, kad govore o ljubavi. Kažu da ljubav može da pomera planine, ali i da se nalazi u sitnicama. Ako ljubav ne može da se vidi, niti opipa, niti naslika, kako onda odrasli znaju šta je to?
Prelepa slikovnica čuvene španske autorke i ilustratorke Rosio Bonilje:
Zovem se Monika, ali svi me zovu Minimoni.
Kad vozim bicikl, brža sam od vetra!
Volim laste, kolačiće od vanile i mamine priče...
Ali najviše volim da crtam!
Umem da nacrtam bubamaru, plavo nebo i žutu bananu.
I pingvina i gorilu i raketu.
Ali… nikad nisam nacrtala poljubac.
Koje li je boje poljubac?
Zanosna priča o tome šta se dešava kada deca prkose odraslima.
Sve je počelo onog dana kada je Jasna odlučila da govori neću. Mnogo joj se dopalo da uporno ponavlja tu reč. Mogla je da radi šta hoće. Ali onda se nešto desilo… Njena kuća se pretvorila u PRAVU PRAVCATU džunglu punu drveća, lijana, bujnog rastinja… i svih mogućih životinja koje tumaraju unaokolo.
– Nova slikovnica iz radionice najpopularnijeg katalonskog dvojca – autorke Suzane Izern i ilustratorke Rosio Bonilja.
Neodoljive ilustracije i duhovita priča o “Ne” fazi i kako se protiv nje boriti.
Knjiga je objavljena uz pomoć Katalonskog instituta za jezik i kulturu Ramon Ljulj iz Barselone.
Dirljiva i maštovita priča o prevazilaženju sopstvenih strahova.
Nebojša ima bujnu maštu, ali ponekad ume da se previše zanese. Zamišlja da se dešavaju strašne stvari i od sekiracije drhti kao prut.
Šta ako popucaju svi baloni na proslavi? Šta ako se izgubim na izletu?
Jednog dana njegova mama odluči da mu pomogne da se oslobodi straha. Da li će uspeti? Šta ako najbolje tek dolazi?
– Nova slikovnica iz radionice čuvenog katalonskog dvojca – autorke Suzane Izern i ilustratorke Rosio Bonilja.
– Savršeno štivo da podstakne decu da prihvate nepoznato.
– Idealno za deljenje sa roditeljima i vaspitačima za rad na prevazilaženju dečjih strahova.
