Idilično odrastanje dece u provinciji sedemdasetih godina XX veka književnica prati prikazom sveta odraslih koji su, za razliku od dece, zabrinuti i uplašeni pred modernim vremenom koji dolazi. Ilustaracija Maja Josifović
Bilo je to neobično leto… I ne samo leto, bila je neobična cela ta godina! Adamova sestra se taman obradovala što raspust počinje ranije, ali je onda saznala da neće biti sama kod kuće. Nažalost, na raspustu su bili i mama, i tata, i Adam. Ali i ceo grad, i ceo svet. Adamu sva ta zbrka nije mnogo smetala. On se tog leta sasvim slučajno našao usred akcije spasavanja jedne mačje porodice. Sve je bilo obavijeno velom tajne zato što mama, tata i Ana nisu smeli da saznaju ništa o tome. Baš ništa…
Roman Vesne Aleksić „Ptica na vetar“ je inspirisan stvarnim događajima, koji su nekada negde odigrali. Za razliku od uzora iz stvarnosti roman šalje poruke optimizma – proleće je došlo, zavađeni su se pomirili, a glupost i strahovi su pobeđeni. Ptica na vetar je ukroćena!
Mitra i Bjanka živele su u velikom gradu, u velikoj kući, u velikom dvorištu ograđenom metalnom ogradom. Prozori njihove spavaonice bili su visoki i beli, mogle su da sednu na dasku pored njih i da mlate nogama koliko hoće.
Snažna, iskrena i emotivna priča o odrastanju u uslovima nedostajanja svega što čini srećno detinjstvo, dobija neočekivani obrt jednog čudnog dana, dolaskom lepe žene zbog koje su svi zaćutali.
