DOM I VRT

Istorija Srbije prikazana kroz znamenite ličnosti i jela posvećena njima iz kuhinje tvorca srpske gastronomije i svetskog šampiona u kuvanju. Zavirite u ovo, naizgled neobično a preko potrebno maestralno kulinarsko  delo.

Ovo jedinstveno izdanje Srpkog kuvara, predstavlja suštinu srpske kuhinje sa jelima koja su tradicionalna i laka za pripremu, obuhvatajući jedinstvene ukuse i kulturnu simboliku ukorenjena u svakom receptu. Srpska kuhinja oličava vekovnu istoriju, lokalni ponos i toplo gostoprimstvo njenih ljudi. Svaki region donosi svoj karakter, čineći srpsku hranu živopisnom tapiserijom ukusa, boja i običaja.

Sa preko 150 stranica recepata, ovaj kuvar poziva da svako jelo pripremite uz dodatke svojih ličnih beleški i prilagođavanja, odražavajući tradiciju prenošenja recepata sa generacije na generaciju.

Izdanje je štampano na srpskom, engleskom, ruskom, nemačkom i francuskom jeziku.

Knjiga „Moja ukusna Srbija” drugi je vodič u seriji „Balkanski putnik”. Autori knjige putuju po zemlji kako bi upoznali čitaoca sa srpskom kuhinjom. Put je pun avantura, susreta sa neobičnim ljudima i ukusne hrane. Zajedno sa tvorcima ovog neobičnog vodiča, čitalac će zaviriti u drevne kafane, saznati šta su srpski kraljevi večerali, ploviti gumenim čamcem duž Drine i ući u kuhinje poznatih beogradskih restorana. U knjizi je predstavljeno pedeset recepata: drevna i moderna, tipična i jedinstvena jela koja svako može da pripremi kod kuće.

Knjiga na ruskom jeziku.

jela koja se jedu na ovim prostorima iz pera najpoznatijeg kuvara i svetskog prvaka

Savka Gojković je pomno sakupljala kuvarske recepte novosadske i vojvođanske kuhinje. Sve te recepte pripremala je zajedno sa svojom mamom Olgom i sama.

Prisustvo mačke u kući smanjuje stres i anksioznost. Kada mačka prede, njene vibracije proizvode niz naučno dokazanih pozitivnih efekata na ljudsko zdravlje: veći nivo hormona sreće, niži krvni pritisak, smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti, brže zarastanje rana i preloma. Mačka takođe može pomoći kod usamljenosti i raznih oblika mentalnih bolesti. U ovoj knjizi autorke istražuju šta mačke znače u našim životima i zašto se mnogi ljudi koji žive sa ovim kućnim ljubimcima osećaju tako dobro. I Ulrika i Karina su se suočavale sa različitim bolestima u porodici, te su i same osetile koliko su mačke blagotvorne za ljudsko zdravlje, smirenost i oporavak. Zajedno su zaključile jedno: mačke izvlače ono najlepše u nama.

Ishrana je optimalan faktor rasta i razvoja organizma i direktno utiče na njegovu radnu sposobnosti dužinu života. Da bi se sprovela pravilna ishrana neophodno je poznavati osnovne principe pravilne ishrane, sadržane u sledećem:

Racionalna ishrana - predstavlja odnos između količine unete hrane i količine utrošene u organizmu za odgovarajuće procese, a to su: termoregulacija, rad unutrašnjih organa, fizička aktivnost, itd. Odstupanje od ove ravnoteže dovodi do preobilne ili nedovoljne ishrane, Racionalna ishrana istovremeno znači uzimanje namirnica koje su jeftinije, ali jednako vredne tako da se ne umanjuje nutritivna vrednost jela.

Uravnotežena ili umerena ishrana - predstavlja optimalnu količinu hranljivih sastojaka. Ona ne sme biti ni preobilna niti nedovoljna , ne samo u energetskom smislu, već i u pogledu i drugih hranljivih sastojaka, posebno vitamina i minerala. I preobilna i nedovoljna ishrana mogu dovesti do različitih poremećaja u organizmu i slabljenja njegove vitalne sposobnosti.

Raznovrsna, mešovita ishrana - obuhvata dva pojma: grupe namirnica i vrstu jela. U toku dnevnog jelovnike potrebno je uzeti namirnice iz svih 7 grupa, odnosno 5 grupa ako se posmatra piramida ishrane. Zbog bogatstva naše, a i stranih kuhinja, jela trebaju biti raznovrsna i bez čestih ponavljanja, naravno ukoliko je to moguće. Truditi se da ishrana bude što raznovrsnija.

Ravnomernost obeda (dnevni ritam obeda) - neophodno je u toku dana uzeti više obeda sa manjom količinom hrane, a posebno nepravilno celokupnu količinu hrane uzeti u obliku jednog obeda, pri čemu se opterećuju organi za varenje, pa i ceo organizam.

Ako naučite da spremite poneko lepo i ukusno jelo možete da obradujete ukućane, zamenite zauzetu, umornu mamu, možete da se zabavite kada vam je dosadno, zaboravite na nesrećnu ljubav, ili priredite za svoju dragu ili svog dragog nešto ukusno.

Dejan Živkoski Deža (1970) je kao ugostitelj prisutan na sceni od druge polovine osamdesetih godina HH veka, i pripada trećoj generaciji ugostitelja. Radio je u dobrim, vrlo dobrim i odličnim ugostiteljskim radnjama u zemlji i inostranstvu. Pobednik je Prvog nacionalnog takmičenja barmena Srbije i Crne Gore (2003), što je kruna njegove barmenske epizode. Osnove zanata primio je od oca, takođe prekaljenog barmena, koji je tri puta bio pobednik na Zborovima ugostiteljskih radnika velike Jugoslavije, a detaljno glancanje usledilo je u hotelu Hajat Ridžensi Beograd, gde između ostalog dobija i svoj nadimak, Deža. Jedan je od osnivača Udruženja somelijera Srbije — SERSA (2003). Za predsednika ovog udruženja izabran je 2014, a reizabran 2018. godine. Potpuno je preobratio rad i smer Udruženja, što dokazuju i sledeća dostignuća: organizacija zasedanja Generalne skupštine Međunarodnog udruženja somelijera (Association de la Sommellerie Internationale — ASI) u Beogra- du (2016); organizacija prvog Takmičenja somelijera Balkana (Balkan Sommelier Challenge — BSC) u Beogradu (2018); izbor Srbije, na skupštini Međunarodnog udruženja somelijera 2020. godine, za domaćina Takmičenja somelijera Evrope i Afrike 2024. godine. Na istom zasedanju, Dejan Živkoski je izabran za rukovodioca podrške međunarodnim takmičenjima somelijera (Head of Logistics for Sommelier Contest Committee). Bio je međunarodni sudija na takmičenjima somelijera u Argentini, Austriji, Kipru, Rumuniji, Japanu i Belgiji. Svojim radom, širokogrudnošću i dobrom energijom doveo je Udruženje somelijera Srbije na vodeći položaj u jugoistočnoj Evropi. Suvlasnik je restorana Steak & Wine Bar (2014), koji danas važi za izuzetno gastronomsko mesto grada Beograda, o kojem ne treba trošiti reči, već doći i probati. Kroz svoju agenciju za savetovanje i rukovođenje fun & benefits — f&b radio je širom sveta; Azerbejdžan, Meksiko, Italija, Kazakstan, Španija, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Neke ugostiteljske objekte je pripremio za otvoranje, a nekima unapredio poslovanje. Sa svojom sestrom Danijelom i bratom Darkom naslednik je jedinstvene zbirke jakih alholnih pića koja broji preko 3.000 boca, kojoj je lično dao veliki doprinos, i koju i dalje uvećava. Oženjen je Miljanom sa kojom ima sina Nikolu i kćerku Jovanu. Obožava skijanje i košarku, a za penušava vina vam je već napomenuo.

Tradicionalna jela Srbije.

Naš poznati kuvar Saša Mišić spremio je za vas pakleno dobru životnu avanturu pretočenu u knjigu “ODISEJA HRANE: povratak na ognjište”!
Poznat po kuvarskim veštinama I kulinarskim emisijama „Evropska kuhinja“, „Put vina“, „Paklena kuhinja” I „Moja mama kuva bolje od tvoje”, u svojoj knjizi otkriva svoju svestranu ličnost – kuvar, vitez, bajker, hadžija, stanovnik „rajske bašte” – I iscrtava puteve hrane – od nemačke kuhinje preko francuske, japanske, kineske, italijanske do finalne I najvažnije: balkanske. U pitanju nije samo odiseja kroz kuhinje, već I traganje za pravim receptom za život po Evropi I svetu, a po Sašinoj mapi taj recept se nalazi ovde, na Balkanu – stoga podnaslov „povratak na ognjište” ne govori ništa manje od samog naslova.
Saša, koji je kuvarstvo učio od svetskih majstora, u Srbiju je doneo pun prtljag znanja I zvanja, ali je morao da krene sve iz početka – kao običan kuvar. To ga nije sprečilo da ostane ovde, razvija I popularizuje veštine kuvanja I ugostiteljstva. On je čak po povratku na ognjište otišao „unazad” – postao je srednjovekovni vitez, izučavao stare balkanske kuhinje – u čemu su mu pomogla otvorena vrata manastirskih kuhinja – I stare načine obrade namirnica I obedovanja. Pričama o srpskim kafanama I krčmama „krajputašima”, primorskim uskim ulicama, manastirskim I viteškim trpezama, starim Slovenima I Vinčancima, Saša otkriva I živo oslikava celu jednu lepezu života na Balkanu.
Šta se može naučiti od Nemaca, Italijana, Kineza, a šta od Balkanaca? Šta možete očekivati kada sednete u restoran u Italiji ili u krčmu pokraj puta negde u Srbiji? Šta je potrebno za uspeh? Kada dobijete odgovor na ova I druga pitanja, Saša će Vam servirati pakleno dobru poslasticu – recepte koji razigravaju čula, povezuju tradicionalno I moderno I za trpezom govore o mestima, vremenima I majstorima.
„U hrani je zapisano putovanje jednog naroda kroz vekove, jela koja je pripremao ujedno su I svedočanstvo njegovog oblikovanja I rasta, identiteta I metamorfoze. Kroz sudare ukusa na tanjiru doživljavaju se sudari civilizacija koji se odvajkada odvijaju na Balkanu I koji se u obliku kruga I u ritmu kola neprestano kreću I podstiču nas na pokret I duhovni ples. Zaboravljena pića I poslastice strpljivo čekaju da budu ponovo prepoznati I odenuti u savremeno ruho sofistikacije, da išetaju iz priča prošlih generacija sa kojima smo se mimoišli u užurbanom hodu, I da nas podsete na večite vrednosti – odanost, plemenitost I dragocenost vremena provedenog sa najmilijima.”

Rakija je oduvek u našem narodu važila za lek, a mi kao narod smo se dičili svojom veštinom da „pečemo” savršenu domaću šljivovicu, ali i lozovaču, jabukovaču, dudovaču, dunjevaču, kruškovaču i rakiju od svakog drugog voća ili meda, a nekada i od kukuruznog brašna, tikve, žita, krompira ili hleba. Dakle, što u usta to u rakiju!

Sada imate priliku da u novoj knjizi RAKIJA saznate sve o istoriji, proizvodnji i tehnologiji, vrstama rakije, destilerijama i festivalima kao i kako da konzumirate i prepoznate dobru rakiju – tradicionalno piće u Srba. Autori ove knjige (Zoran Radoman, Vladimir Dulović i Ilija Malović) upustili su se u višegodišnje istraživanje istorije, tradicije i kulture proizvodnje rakije i uživanja u njoj. Knjiga je napisana na zanimljiv i pristupačan način i obogaćena je sa više od 400 sjajnih fotografija koje je većim delom uslikao fotograf Dragan Bosnić. Saznajte sve o RAKIJI na jednom mestu!

Da li znate da je...
... 1921. godine u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u Upravi za zaštitu industrijske svojine kazan za pečenje rakije upisan kao patent pod rednim brojem jedan (osmislio 1909. godine Jovanović Milan, kazandžija iz Novog Sada)
... Srbija krajem XIX veka bila najveći svetski proizvođač šljiva i šljivovice
... prosečan gubitak u zapremini tečnosti kod šljivovice 4% godišnje (takozvani anđeoski deo – nuspojava starenja u drvenom sudu)
... za aromu i ukus rakije zaslužno i drvo od koga je sud za čuvanje napravljen kao i vreme koje rakija provede u istom
... mlada jabukovača često osnova za specijalne rakije – travarice
... komovica (rakija od grožđa) naša najstarija rakija
... za litar malinovače jačine 40% alkohola potrebno 1,2 kilograma smrznute maline (savremeni tehnološki postupak) ili 16 kg sveže maline (klasičan postupak fermentacije i destilacije)
... izraz „medeni mesec” (vreme ispunjeno ljubavlju, zdravljem i bezbrižnošću) povezan sa medovinom ili vinom od meda (tokom prvog meseca braka mladenci bi, po običaju, ispijali velike količine medovine za koju se verovalo da ima afrodizijačka svojstva)
... biljka žuta lincura zbog nekontrolisanog branja dobila status ugrožene vrste i zakonom je zaštićena
... čokanj (fraklić, fićok) danas simbol za domaću rakiju, nekada služio isključivo za ispijanje meke rakije koja nije imala naročito lep miris

Značajno mesto u našoj tradiciji ima rakija – ponos svakog domaćina iz Srbije, a ovo je knjiga koja zaslužuje počasno mesto u biblioteci svake porodice.

RAKIJU NE MORATE DA PIJETE, ALI MORATE DA JE IMATE!

Prvi srpski twitt kuvar autora Slobodana Stojićevića sačinjen je od recepata gotovo zaboravljeih, starih srpskih jela, nijedan duži od 140 slovnih znaka, koliko ih ima twitt. Autor još ističe: „Postalo je neophodno da uz pojedine recepte napišem i priče koje su sa njima u dosluhu. I to literarne priče u kojima se mešaju mašta i stvarnost. Prirodno, nametnulo se da recepti starih jela i priče uz njih, budu ispisani starim srpskim jezikom“.

Otuda je knjiga za jezičke i kulinarske sladokusce opremljena i Rečnikom manje poznatih reči, a pisac preporučuje i koju bi muziku valjalo slušati. Ilustracije Koste Milovanovića još više dočaravaju bisere baštine naših predaka.

Stojićević ističe: „jednostavno je, ukusno, ali i više od jela: svaki recept je lek protiv nestajanja! Mi tako izvlačimo jelo iz zaborava, a ono nas spasava od bezličnosti“.

Kulinarske priče o svetogorskom životu.

Ovim kuvarom želim da približim i dočaram Svetu Goru svima onima koji nisu u mogućnosti da je posete, a pre svega našim sestrama i majkama koje su othranile buduće svetogorske monahe.
Jeromonah Onufrije

Godinama pripremajući monašku hranu u skladu s drevnim hilandarskim recepturama, otac Onufrije je posvećeno istraživao i raznovrsnost trpeze drugih monaških zajednica na Svetoj Gori. Diveći se istovremenoj jednostavnosti pripreme, bogatstvu ukusa i okrepljujućoj snazi svetogorskih jela, upijao je i doživljaje i znanja koji su se prelili izvan granica kulinarskih iskustava i pretvorili se u otkrića detalja iz života svetogorskih monaha koje je preneo u ovaj jedinstveni kuvar.

Priče iz istorije Svete Gore i monaške svakodnevice upoznaće nas s malo poznatim odlikama atoske kulture, a više od 140 izuzetno lako primenjivih recepata i stotine fotografija načinjenih specijalno za potrebe knjige otkriće nam univerzalno primenjive principe svetogorske ishrane koji predstavljaju osnovu zdravog života i unutrašnjeg zadovoljstva.

Nesvakidašnja knjiga koja duhovitim pripovedanjem u jedinstvenu celinu sažima istoriju i svakodnevicu Svete Gore, otkrivajući bogatstvo ukusa kao jedno od skrivenih blaga ovog mističnog sveta.

Ova knjiga pruža sveobuhvatan vodič za unošenje zdravih salata u svakodnevnu ishranu, čime se može ostvariti značajno poboljšanje zdravlja i vitalnosti. Kroz jednostavne i ukusne recepte, knjiga nudi raznovrsne mogućnosti za pripremu salata koje nisu samo klasična mešavina povrća, već uključuju i kreativne oblike poput sendviča, punjenog povrća, klica i mariniranih kombinacija. Osim o zdravim salatama, autor detaljno objašnjava kako pripremiti aromatična i zdrava ulja i sirće, kao i kako mudro koristiti začine da bi se poboljšao ukus i nutritivna vrednost svakog jela.

Inspirativno osmišljeni recepti čine pripremu salata pristupačnom za svakog čitaoca, uz napomenu da salate ne moraju biti samo prilog, već mogu postati i samostalni obrok, posebno kada se obogate hranljivim dodacima kao što su klice, semenke, fermentirani proizvodi i specifični preljevi.

Knjiga je posvećena konceptu pripremanja jela od sirovih sastojaka, što doprinosi lakšoj apsorpciji hranljivih materija i unapređenju varenja. Autor ističe važnost svakodnevne konzumacije svežih salata kao jednostavnog koraka ka dugoročnom poboljšanju opšteg zdravlja, pružajući savete koji olakšavaju usvajanje zdravih navika u ishrani.

Knjiga predstavlja sve što je potrebno za kreiranje salata od kultivisanog i divljeg povrća, podstičući čitaoce na istraživanje lokalnih izvora kao što su bašte, parkovi i kej, gde je moguće pronaći hranljive i sveže sastojke.

Interaktivne knjižice sa igricama koje podstiču opažaje i razmišljanje - crteži za dopunjavanje i bojenje, zagonetke, lavirinti i još mnogo toga.

Knjiga „Kuvar zdrave ishrane: Zimnica, napici i poslastice“ autora Georgija Nazarova nudi jedinstven pristup pripremi domaćih proizvoda, fokusirajući se na zdravlje i prirodne metode konzerviranja hrane. Nazarov kritički pristupa klasičnoj pripremi zimnice zbog upotrebe štetnih aditiva kao što su konzervansi, alkoholno sirće i prekomerna količina soli, koji remete ravnotežu u organizmu. Međutim, uz pravilnu korekciju tih metoda, autor prikazuje kako se mogu kreirati zdrave i ukusne alternative koje pružaju užitak tokom zime, bez ugrožavanja zdravlja.

Ova knjiga donosi praktične recepte za zimnicu koja je u potpunosti oslobođena štetnih sastojaka ili ih sadrži u minimalnoj količini, svrstavajući proizvode u kategorije od relativno zdravih do najzdravijih. U tom duhu, Nazarov ne samo da nudi recepte za pripremu zimskih zalogaja, već i pruža inspiraciju za pripremu napitaka i poslastica koje su zasnovane na prirodnim sastojcima. Njegov cilj je da svako ko traži zdraviji način ishrane pronađe odgovarajuće rešenje, omogućujući čitaocima da zadovolje svoje kulinarske želje bez kompromisa po zdravlje.

Knjiga je prilagođena kako za iskusne domaćine, tako i za početnike u kuhinji, sa jednostavnim i detaljno opisanim postupcima. Kroz zdraviju verziju tradicionalne zimnice i ukusnih poslastica, autor pokazuje da priprema hrane može biti i zadovoljstvo i prilika za očuvanje zdravlja.

Koliko puta ste čuli – ili sami rekli – „Volim slatkiše!“? Ipak, iza te rečenice često se krije više od jednostavnog uživanja – zavisnost koja nas vodi ka stalnom nezadovoljstvu. „Kuvar zdrave ishrane: Slatkiši“ bavi se baš ovim fenomenom, otkrivajući kako potreba za slatkišima često prikriva potisnute napetosti i emocionalne izazove. Ova zavisnost može da vodi ne samo ka problemima sa ishranom, već i ka osećaju nesigurnosti zbog fizičkog izgleda, što nas dalje opterećuje i umara.

Zašto toliko truda ulažemo u opravdavanje unosa slatkiša pred sobom i drugima? Ova knjiga postavlja važno pitanje – da li zaista uživamo u njima na način koji donosi zadovoljstvo i blagostanje, ili smo samo pod uticajem potrebe da popunimo unutrašnje praznine?

Duboko ukorenjen strah „šta će biti sa mnom ako jedem slatkiše“ vodi mnoge od nas u faze ekstremnog uzdržavanja, koje ubrzo zameni nekontrolisana konzumacija. Kuvar zdrave ishrane: Slatkiši pruža drugačiji pristup – način da slatkiši postanu zdrav deo svakodnevnih obroka bez straha, griže savesti i stalnog računanja kalorija.

U ovom kuvaru otkrićete kako slatki obroci mogu biti i glavni obrok, ukusna voćna užina, ili jednostavna poslastica na kraju dana. Poštujući prirodne principe i signale tela, postižemo usklađenost sa sobom, slobodu da uživamo bez straha i da se oprostimo od stalnog uskraćivanja i samokažnjavanja.

Uz „Slatkiše“, možete konačno slobodno da uživate u slatkišima – na zdrav i svestan način.