HRANA I PIĆE

Dejan Živkoski Deža (1970) je kao ugostitelj prisutan na sceni od druge polovine osamdesetih godina HH veka, i pripada trećoj generaciji ugostitelja. Radio je u dobrim, vrlo dobrim i odličnim ugostiteljskim radnjama u zemlji i inostranstvu. Pobednik je Prvog nacionalnog takmičenja barmena Srbije i Crne Gore (2003), što je kruna njegove barmenske epizode. Osnove zanata primio je od oca, takođe prekaljenog barmena, koji je tri puta bio pobednik na Zborovima ugostiteljskih radnika velike Jugoslavije, a detaljno glancanje usledilo je u hotelu Hajat Ridžensi Beograd, gde između ostalog dobija i svoj nadimak, Deža. Jedan je od osnivača Udruženja somelijera Srbije — SERSA (2003). Za predsednika ovog udruženja izabran je 2014, a reizabran 2018. godine. Potpuno je preobratio rad i smer Udruženja, što dokazuju i sledeća dostignuća: organizacija zasedanja Generalne skupštine Međunarodnog udruženja somelijera (Association de la Sommellerie Internationale — ASI) u Beogra- du (2016); organizacija prvog Takmičenja somelijera Balkana (Balkan Sommelier Challenge — BSC) u Beogradu (2018); izbor Srbije, na skupštini Međunarodnog udruženja somelijera 2020. godine, za domaćina Takmičenja somelijera Evrope i Afrike 2024. godine. Na istom zasedanju, Dejan Živkoski je izabran za rukovodioca podrške međunarodnim takmičenjima somelijera (Head of Logistics for Sommelier Contest Committee). Bio je međunarodni sudija na takmičenjima somelijera u Argentini, Austriji, Kipru, Rumuniji, Japanu i Belgiji. Svojim radom, širokogrudnošću i dobrom energijom doveo je Udruženje somelijera Srbije na vodeći položaj u jugoistočnoj Evropi. Suvlasnik je restorana Steak & Wine Bar (2014), koji danas važi za izuzetno gastronomsko mesto grada Beograda, o kojem ne treba trošiti reči, već doći i probati. Kroz svoju agenciju za savetovanje i rukovođenje fun & benefits — f&b radio je širom sveta; Azerbejdžan, Meksiko, Italija, Kazakstan, Španija, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Neke ugostiteljske objekte je pripremio za otvoranje, a nekima unapredio poslovanje. Sa svojom sestrom Danijelom i bratom Darkom naslednik je jedinstvene zbirke jakih alholnih pića koja broji preko 3.000 boca, kojoj je lično dao veliki doprinos, i koju i dalje uvećava. Oženjen je Miljanom sa kojom ima sina Nikolu i kćerku Jovanu. Obožava skijanje i košarku, a za penušava vina vam je već napomenuo.

Rakija je oduvek u našem narodu važila za lek, a mi kao narod smo se dičili svojom veštinom da „pečemo” savršenu domaću šljivovicu, ali i lozovaču, jabukovaču, dudovaču, dunjevaču, kruškovaču i rakiju od svakog drugog voća ili meda, a nekada i od kukuruznog brašna, tikve, žita, krompira ili hleba. Dakle, što u usta to u rakiju!

Sada imate priliku da u novoj knjizi RAKIJA saznate sve o istoriji, proizvodnji i tehnologiji, vrstama rakije, destilerijama i festivalima kao i kako da konzumirate i prepoznate dobru rakiju – tradicionalno piće u Srba. Autori ove knjige (Zoran Radoman, Vladimir Dulović i Ilija Malović) upustili su se u višegodišnje istraživanje istorije, tradicije i kulture proizvodnje rakije i uživanja u njoj. Knjiga je napisana na zanimljiv i pristupačan način i obogaćena je sa više od 400 sjajnih fotografija koje je većim delom uslikao fotograf Dragan Bosnić. Saznajte sve o RAKIJI na jednom mestu!

Da li znate da je...
... 1921. godine u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u Upravi za zaštitu industrijske svojine kazan za pečenje rakije upisan kao patent pod rednim brojem jedan (osmislio 1909. godine Jovanović Milan, kazandžija iz Novog Sada)
... Srbija krajem XIX veka bila najveći svetski proizvođač šljiva i šljivovice
... prosečan gubitak u zapremini tečnosti kod šljivovice 4% godišnje (takozvani anđeoski deo – nuspojava starenja u drvenom sudu)
... za aromu i ukus rakije zaslužno i drvo od koga je sud za čuvanje napravljen kao i vreme koje rakija provede u istom
... mlada jabukovača često osnova za specijalne rakije – travarice
... komovica (rakija od grožđa) naša najstarija rakija
... za litar malinovače jačine 40% alkohola potrebno 1,2 kilograma smrznute maline (savremeni tehnološki postupak) ili 16 kg sveže maline (klasičan postupak fermentacije i destilacije)
... izraz „medeni mesec” (vreme ispunjeno ljubavlju, zdravljem i bezbrižnošću) povezan sa medovinom ili vinom od meda (tokom prvog meseca braka mladenci bi, po običaju, ispijali velike količine medovine za koju se verovalo da ima afrodizijačka svojstva)
... biljka žuta lincura zbog nekontrolisanog branja dobila status ugrožene vrste i zakonom je zaštićena
... čokanj (fraklić, fićok) danas simbol za domaću rakiju, nekada služio isključivo za ispijanje meke rakije koja nije imala naročito lep miris

Značajno mesto u našoj tradiciji ima rakija – ponos svakog domaćina iz Srbije, a ovo je knjiga koja zaslužuje počasno mesto u biblioteci svake porodice.

RAKIJU NE MORATE DA PIJETE, ALI MORATE DA JE IMATE!