ntimno, dnevničko svedočenje pisca Vremena smrti i Deoba o svojim savremenicima, među kojima su neki bili njegovi bliski prijatelji, istovremeno je i svedočanstvo o zlatnom dobu jugoslovenske književnosti i njenim korifejima.
Uspomene, susreti, razgovori i sporenja čine osnovno tkivo ovog ponekad esejističkog, ponekad polemičkog, ali uvek intrigantnog štiva, u koje je Ćosić utkao portrete dvanaest pisaca. Njihova imena govore sama za sebe:
Miloš Crnjanski
Meša Selimović
Ivo Andrić
Vasko Popa
Oskar Davičo
Skender Kulenović
Borislav Mihajlović Mihiz
Miodrag Bulatović
Branko Ćopić
Momo Kapor
Antonije Isaković
Miroslav Krleža
„Vodeći nas kroz velike klasike, Ćosić u ovoj zaista zanimljivoj i posve kontroverznoj knjizi, prelama epohu koja je obeležila živote tih klasika, njihova dela i njihove čitaoce. Zemlja u kojoj su stvarali je nestala, ali ono što su u toj zemlji stvorili Meša, Andrić, Ćopić, Bulatović, Mihiz, Popa, Skender, Isaković, Kapor, junaci ove knjige i Ćosićevi prijatelji, ostalo je i trajaće dok god budu postojali srpska kultura i srpski jezik.“ (Iz pogovora Marka Krstića)
U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.
Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.
