DOMAĆE BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Veliki srpski pisac, akademik Ljubomir Simović, svojim beleškama, intervjuima, besedama, već decenijama sklapa jednu svojevrsnu istorijsko-društvenu čitanku o Srbiji. Svojom dijamantskom bušilicom mudrosti, etičkom čistotom i estetskom prefinjenošću razgrće naš višeslojni život. Svejedno da li je to politika, ekonomija, kultura...
Knjigom „Odbrana Beograda“ Simović ne brani samo prestonicu, već celu Srbiju. To je njegov plemeniti, razumni poziv da se Srbija odbrani od svih vrsta zagađenja i vrati izvorištima svoje čestitosti, postojanosti, složnosti. Da budemo bolji, pravedniji, pošteniji, uzdignutiji, uspravljeniji.
Simovićev najmoćniji alat, sva njegova imovina, sva vlast je – reč. Sve to ulaže u kuću – Srbiju.
Ova knjiga – skup beleški, zapisa, analiza, intervjua i beseda – rečito govori o piscu velike i raskošne snage i znanja, koji to poverava svom narodu.

Knjiga Žabe u redu pred potkivačnicom priključuje se nizu knjiga Ljubomira Simovića, koji sačinjavaju Kovačnica na Čakovini (1990, 2004, 2008), Galop na puževima (1994, 1997, 2008), Novi galop na puževima (1998, 2008), Guske u magli (2005, 2008), Obećana zemlja (2007, 2008) i ’Titanik u akvarijumu’ (2013). U njima se pesnik Slovenskih elegija, Istočnica... pesničke triologije Planeta Dunav, pisac drama Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Pu- tujuće pozorište Šopalović... romansijer, esejista, oglašava o neknjiževnim, o političkim i društvenim temama. One predstavljaju jedinstven i nedeljiv angažman pesnika, koji se istovremeno odvija na nekoliko planova. „Ta simultanost je, po meni, jedna od najbitnijih karakteristika ovih knjiga, koje se, bez obzira na različite teme kojima se bave, i na različite oblike kojima sam se u raznim prilikama služio, stapaju u celinu koja se može čitati kao jedinstven dnevnik, koji obuhvata vreme od 2. aprila 1981. do 6. maja 2013. godine“, podseća Simović čitaoce ovih svojih knjiga na „Napomene“ koje je objavio u ’Titaniku u akvarijumu’. Žabe u redu pred potkivačnicom jesu nastavak njegovog podužeg dnevnika (24. novembar 2013 – 12. jul 2016), u kome on možda žešće nego ranije govori i piše o brodolomu u akvarijumu, o Domanoviću koji nas ničemu nije naučio, o Kremanskom svedočanstvu, o nekome ko izbegava da kaže istinu o Kosovu, o neobičnoj mapi Putujućeg pozorišta Šopalović, o tome da smo sami sebi najveći neprijatelji, o državi u invalidskim kolicima, Njegošu bez granica, „Beogradu na vodi“ i fantomkama u Savamali... U još jednoj oporoj knjizi, nižu se razgovori, predgovori, besede... Ljubomira Simovića, sve do današnjih dana.