Peti deo serijala Dnevnik jedne skoro pa tinejdžerke.
Znate li šta je zajedničko žabi hermelinki, slonovskoj rovki, patuljastom troprstom lenjivcu i mojoj kornjači Histers? Svima im preti izumiranje! A to stvarno nije fer! Histers možda ima sto godina i malčice je dosadna, ali ne bi trebalo da izumre, baš kao ni pande, tigrovi i nosorozi. To ne smemo da dozvolimo!
Pošto je naša škola pobedila na konkursu za oslikavanje ograde oko nove zgrade Pošte, dobili smo zadatak da izaberemo životinju kojoj preti izumiranje, naslikamo je na ogradi i pripremimo kratki referat o njoj. To je ispalo baš korisno, jer smo Čejena i ja sad superupućene u sve to u vezi sa zaštitom životinja i spremne smo za veliku misiju spasavanja životinja! Hm… možda moja magična flauta može da nam pomogne u tome?
Ćao, opet ja. Danas ne moram u školu jer imam boginje. To bi bilo super da mi nije strašno dosadno. Verovatno zato što nemam baš nikakav hobi! Nije fer! Zbog toga sam, zajedno sa Čejenom, smislila nekoliko baš kul hobija: skakanje padobranom, ronjenje s ajkulama, iskopavanje skeleta dinosaurusa i tako to. Nažalost, nismo smislile kako da sve to sprovedemo u delo. Ali to sad nije važno jer ćemo uskoro biti bogate i slavne! Naime, glumićemo u filmu sa najslađim glumcem u univerzumu (Čejena je sto posto sigurna)! Treba samo da se istaknemo među statistima na snimanju – ništa lakše!
Treća knjiga u serijalu o jednoj skoro pa tinejdžerki Loti.
Juhu, konačno raspust!
Ali umesto da ga provedem na nekoj super plaži, ja moram na glupavo bio-seosko imanje usred Bavarske! Nije fer! Samo mami može da padne na pamet tako blesava ideja. Doduše, na imanju ima mnogo životinja, a ja volim životinje. Posebno otkako sam saznala da moja magična flauta (sećate se magične flaute?) zapravo ume da uradi nešto dobro – da opčinjava zmije! Pa dok po Bavarskoj budem tražila zmije za opčinjavanje, usput bih mogla da proverim da li flauta još nekoga tera na đuskanje...
"Drugi deo serijala Dnevnik jedne skoro pa tinejdžerke. Ćao, opet ja. Sećate se moje superglupave magične flaute? I dalje mi zagorčava život. Operacija kućni ljubimac nije bila baš uspešna. Umesto psa ili malecke ovce dobila sam papagaja Hanibala koji samo KREŠTI po ceo dan. Od tada radije idem u školu.
Ako se sećate flaute, onda se sigurno sećate i Berenike fon Bedeker. E pa, Berenika je osnovala žensku bandu i u nju pozvala skoro sve devojčice iz razreda. Osim Čejene i mene (i još jedne ili dve devojčice). Zovu se FENSI KLAN SFORCA, ali mi ih zovemo FENSI OVCE, ha-ha! Nemojte misliti da želimo da budemo deo njene bande. Nikako! Osnovale smo sopstvenu i nazvale je DIVLJI ZEČEVI (a kako drugačije?). A pošto su dve devojčice ipak premalo za bandu, uključile smo i jednog dečaka iz razreda. Ali takav život je prilično naporan. I opasan! Naročito kada je jedan od članova totalni flautski antitalenat kao što sam ja. Možda ću ovog puta konačno uspeti da se rešim te glupave flaute!"
Ćao, ja sam Lota. Imam deset godina i od danas više ne idem u školu za klince. Sa mnom u novu školu polazi i Čejena, moja najnajnajbolja drugarica iz detinjstva s kojom nikad nije dosadno! Moj život je, ono, baš normalan, ili je bar bio normalan dok nisam dobila onu glupavu flautu od mame (ja, inače, sviram flautu najgore na svetu). Otkako se ona pojavila, sve se nekako poremetilo: na školskoj tabli su se pojavile neke čudne poruke, jednom sam se probudila i zatekla je u krevetu, a da ne pričam o tome što moja omiljena hrana odjednom ima ukus kao prokelj. Fuj! Ovaj dnevnik sam dobila od bake. Rekla mi je da u njemu mogu da zapisujem sve svoje tajne. Čak i svoj supertajni plan kako da konačno dobijem pravog kućnog ljubimca (psa, malecku ovcu ili jednog od dvesta Čejeninih kunića? – to još nisam odlučila) i kako da se rešim ove glupave flaute. Dozvoliću vam da zavirite u njega, ali morate da obećate da nikome nećete reći šta ste pročitali!
