Laza Lazarević jedan je od najznačajnijih predstavnika realizma u srpskoj književnosti i smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke. U tom smislu je on odličan slikar lične drame, unutrašnjih nemira i ličnih kriza pojedinca. U njegovim pripovetkama dominantan je patrijarhalni momenat i slika porodične zadruge, kojoj se žrtvuje čak i lična sreća. Iako je napisao samo devet pripovedaka (još sedam ih je ostalo u rukopisu), svojim pripovedačkim umećem svrstava se u sam vrh srpske prozne književnosti.
U ovom izboru nalaze se sledeće pripovetke: Prvi put sa ocem na jutrenje, Školska ikona, Na bunaru, Sve će to narod pozlatiti, Vetar, Švabica.
