DEČJE KNJIGE

Iz sadržaja knjige Prva brazda i druge pripovetke:
PRVA BRAZDA
GLAVA ŠEĆERA
ZLOSLUTNI BROJ
RASPIS
ŠILO ZA OGNJILO
SVIRAČ
REDAK ZVER
VUJINA PROSIDBA
ROGA
POSLE DEVEDESET GODINA
NI OKO ŠTA
SIGURNA VEĆINA (SAN JEDNOG MINISTRA))

U ovom izdanju nalaze se neka od najboljih Glišićevih ostvarenja: Roga, Glava šećera, Svirač, Šilo za ognjilo, Zloslutni broj, Ni oko šta, Raspis, Redak zver, Posle devedeset godina, Prva brazda, Vujina prosidba i Sigurna većina. Milovan Glišić je poznavao i voleo selo, veličao je patrijarhalni moral i socijalnu vrednost seoskih zadruga. Cenio je idilični život prostih ljudi, a grozio se onih koji grabe i otimaju u palankama. O ovim temama je i pisao u svojim pripovetkama. U Glišićevoj prozi obično je nasamaren onaj koji je to zaslužio svojim ponašanjem i karakterom. Ironija i karikatura česti su postupci kojima se služio, čime njegove pripovetke prelaze u žanr satire. Književna dela Milovana Glišića napisana su lepim i čistim narodnim jezikom, u kojima je neretko prisutna fantastika, folklorni motivi, sablasne priče o vampirima i nečastivim silama.

Selo, njegovi stanovnici i društvene pojave neke su od tema koje su zaokupljale pažnju Milovana Glišića, tvorca srpske seoske realističke pripovetke. Britkim perom i istančanim okom za uočavanje nepravilnosti i protivrečnosti birokratskog sistema, Glišić je u svojim pripovetkama slikao stvarnost svoga vremena, kritički je promatrajući. Ironija i karikatura česti su postupci kojima se Glišić na umetnički uspeli način služi, čime njegove pripovetke prelaze u žanr satire. S druge strane, u njegovim proznim ostvarenjima neretko su prisutni fantastika, folklorni motivi, sablasne priče o vampirima i nečastivim silama, čime se Glišićev pripovedač približava usmenom pripovedaču.

Milovan Glišić (1847–1908), pisac, prevodilac i urednik, rođen je u Gradcu, selu blizu Valjeva. Pošto u njegovom rodnom mestu nije postojala škola, Glišić nije imao redovno obrazovanje, ali ga to nije sprečilo da kasnije završi gimnaziju u Beogradu, kao i da se upiše najpre na Tehnički odsek Velike škole, a potom i na Filološko-istorijski odsek. Iako je napustio studije, Glišić je bio i te kako obrazovan pisac, koji je poznavao ruski, francuski i nemački jezik. Na književnu scenu stupio je 1875. godine, kada je književni list Otadžbina počeo da mu objavljuje pripovetke. Neke od najpoznatijih su: Glava šećera, Posle devedeset godina, Prva brazda, Roga, Šilo za ognjilo i mnoge druge.

Selo, njegovi stanovnici i društvene pojave neke su od tema koje su zaokupljale pažnju Milovana Glišića, tvorca srpske seoske realističke pripovetke. Britkim perom i istančanim okom za uočavanje nepravilnosti i protivrečnosti birokratskog sistema, Glišić je u svojim pripovetkama slikao stvarnost svoga vremena, kritički je promatrajući. Ironija i karikatura česti su postupci kojima se Glišić na umetnički uspeli način služi, čime njegove pripovetke prelaze u žanr satire. S druge strane, u njegovim proznim ostvarenjima neretko su prisutni fantastika, folklorni motivi, sablasne priče o vampirima i nečastivim silama, čime se Glišićev pripovedač približava usmenom pripovedaču.

Milovan Glišić (1847–1908), pisac, prevodilac i urednik, rođen je u Gradcu, selu blizu Valjeva. Pošto u njegovom rodnom mestu nije postojala škola, Glišić nije imao redovno obrazovanje, ali ga to nije sprečilo da kasnije završi gimnaziju u Beogradu, kao i da se upiše najpre na Tehnički odsek Velike škole, a potom i na Filološko-istorijski odsek. Iako je napustio studije, Glišić je bio i te kako obrazovan pisac, koji je poznavao ruski, francuski i nemački jezik. Na književnu scenu stupio je 1875. godine, kada je književni list Otadžbina počeo da mu objavljuje pripovetke. Neke od najpoznatijih su: Glava šećera, Posle devedeset godina, Prva brazda, Roga, Šilo za ognjilo i mnoge druge.

Jedan od najboljih pisaca iz doba realizma - Milovan Glišić rođen je 6. januara 1847. godine u selu Gracu, kraj Valjeva. Škole u selu nije bilo i nije se mogao redovno školovati, ali su ga roditelji osposobljavali za život onim što je najbolje u njima. Otac guslar i majka, darovit usmeni pripovedač, naučili su ga da piše orlovom perom. Tako pripremljen Milovan je u Valjevu primljen u drugi razred osnovne škole. Sa sedamnaest godina, 1864. stupio je u prvi razred Beogradske niže gimnazije.
Siromašan, Glišić se oslanjao samo na sebe. Godine 1865. umire mu otac. Bio je đak i sluga, posluživao po imućnijim kućama, prao sudove, ponekad zabavljao decu, radio je svašta samo da bi imao krov nad glavom. Ipak, bio je dobar đak. Njegovo interesovanje nije se svodilo na školske predmete, čitao je sve, a učio je ruski, nemački i francuski.
Po završenoj gimnaziji, 1870. godine, počeo je da studira tehniku. Tada je ušao u javni život, kao urednik satiričnog lista "Vragolan" i član pokreta Svetozara Markovića. Uhapšen je 1872. kao protivnik režima. Zbog materijalne nemaštine on je te godine napustio tehnički i prešao na filološko-istorijski odsek Velike škole. Međutim, studije je napustio 1875. godine.
Početak njegove karijere označava služba pomoćnika urednika "Srpskih novina". Godine 1875. književni list "Otadžbina" štampa mu prve pripovetke. Posle smrti Đure Jakšića, 1871. godine, postavljen je za korektora Državne štamparije. Dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu postao je 1881, 1898. je penzionisan, a 1900. godine vraćen je u državnu službu kao pomoćnik upravnika Narodnog pozorišta. To je bio najveći položaj koji je postigao. Umro je 20. januara 1908. u Dubrovniku.
Najznačajniji deo Glišićevog rada predstavljaju pripovetke. Svoje satire stvarao je na motivima koji su bili prirodni odjeci društvene stvarnosti. Njegove najznačajnije pripovetke su "Glava šećera", "Zloslutni broj", "Podvala", "Svirač", "Šetnja", "Prva brazda", "Tetka Desa", "Sigurna većina", "Brata Mata", "Novi Mesija" i druge.