Rastegljive priče su pisane jednostavnim, deci shvatljivim jezikom, ali uz obilje tajnih znakova, zagonetki i maštovitih prikaza dobro poznatih situacija, predmeta i pojava koje su predstavljene na pomalo drugačiji način, pa se susrećemo sa kašičicom koja govori, drskim ogledalom, trapavim ljubavnim strelcem, plesom Svetlane i Senke, devojčicom koja ume da odlepi tugu od srca, ali saznajemo i mnoge poučne stvari kao što su: kako nastaje hleb, koje povrće smo nasledili od Indijanaca, gde su zamke laži i prevare, važnost da se na precizan način iznose želje, šta je ljubav, drugarstvo, sreća.. Ova knjiga se slobodno može svrstati u vaspitno-psihološki priručnik za svakog roditelja.
U prvom tomu knjige „Dalje od kraja sveta“ su reportaže iz Afrike, koji otvaraju reporterski zapisi iz Sahare 1963. godine, u kojoj se Mirko Bojić izgubio sa dvojicom svojih saputnika (na putu za jednu oazu). To nesvakidašnje i neočekivano iskustvo pretočio je u zaista majstorski napisanu seriju reportaža, koje imaju gotovo filmsku tenziju.Afrička strana knjige dočarava i jedno posebno vreme velikih građevinskih poduhvata jugoslovenskih kompanija i svedoči o brojnim nepoznatim junacima, koji su širom afričkog kontinenta pronosili slavu jugoslovenskih graditelja.
U drugom tomu knjige „Dalje od kraja sveta“ donosimo Bojićeve reportaže ponajviše iz Sovjetskog Saveza. S pravom u ovom delu knjige dominiraju napisi o ovoj velikoj zemlji, koju je Bojić pohodio mnogo puta i u njoj bio veoma poštovan (o čemu svedoče priznanja koja je dobijao od kolega iz nekad velikog njuzmagazina Aganjok).
I naziv knjige „Dalje od kraja sveta“ zapravo je naslov njegove reportaže iz 1976, gde je opisao boravak na plovećoj santi leda na Arktiku, udaljenoj 1.000 kilometara od obale. Jedinstvenost ovog iskustva pretočenog u sjajne reportaže, koje su često na granici najfinije literature, zapravo najbolje odslikava celokupan sadržaj knjige.
U rukopisnoj ostavštini književnika Jovana Radulovića (1951-2018) nađena su i dva televizijska scenarija naručena od Televizije Beograd koja, sasvim je izvesno, iz ideoloških razloga nisu snimljena. Reč je o delima Nebo visoko a zemlja tvrda (TV drama za decu) i Oj pekarske duge noći (TV drama). Jovan Radulović, pokazano je na primeru ova dva nesnimljena scenarija, svojom kritičkom misli, pripadao je onoj grupi srpskih pisaca koji su postavljali ne uvek prijatna pitanja, bilo o savremenom životu, bilo o nacionalnoj mitomaniji.
U zborniku "Igre tvoje i moje" ili "Nezaboravljene dečje igre" Ljubica Sikimić je sakupila dečje igre koje su sačuvane u vidu usmene kulture. Prikazano je u knjizi i iskustvo autora kao praktičara: o tome kako deca danas prihvataju te stare narodne igre, kom uzrastu te igre odgovaraju, koje fizičke i psihičke snage deteta stavljaju na probu. Takođe, kako se polazeći od starih mogu stvarati i nove (ili barem varijante starih igara) koje mogu izaći u susret potrebama dece.
Ovaj zbornik je istovremeno i priručnik namenjen onima koji svakodnevno žive i rade sa decom.
Knjiga, koja je nastala na osnovu istoimene serije, u kojoj Milan-Lane Gutović kazuje izmišljene pustolovine kroz koje je glavni lik prošao u svojoj mašti, proglašena je za najbolju knjigu za decu i mlade, za šta je njen autor dobio dve najznačajnije nagrade u ovoj oblasti - Politikin zabavnik i Neven.
Roman o devojčici iz solitera i njenom prijateljstvu sa dva zaljubljena goluba kojima priča o kućnim ljubimcima koje je imala, o životinjama s kojima su se družili njen deda i tata, kao i o njihovim dogodovštinama kad su otišli u svet. U tom paralelnom svetu žive potomci jedne mečke koju je deda spasao u detinjstvu - Medeni i Medena, gospodin Pin Gvin, putujući učitelj zimskih sportova sa međuzoološkom licencom, Babin mačak i njen gusan, miš koji je se proslavio onim čuvenim podvigom kada su deda i baba zahvaljujući njegovoj snazi uspeli da iščupaju divovsku repu, ali i njen papagaj Lale koji je na periferiji grada otvorio sjekačku radnju, i zec Bucko koji je na farmi svakodnevno u životnoj opasnosti ali i upoznaje jednu zečicu sa kojom beži u srećnu budućnost.
„Male priče" podstiču malog čitaoca, preko kompjuterskih igrica već predodređenog za interaktivnost, da bude ravnopravan učesnik i sagovornik u poimanju sveta. One podstiču sagledavanje problema iz više različitih uglova, sposobnost igre i sposobnost pronalaska kreativnih rešenja. Junaci ovih priča su živopisni, stvarni, radoznali i zahvalni za identifikaciju. Ilustracije preuzete iz animirane serije Marka Karadžića, oblikovane po klasičnom principu realizma, svežih, jarkih i definisanih boja, dragocen su doprinos ovoj knjizi namenjenoj, osmišljenoj i realizovanoj, zaista po meri deteta.
