Jednog dana mama mačka je ostavila svog sinčića Čarlija u luci, jer je želela da on proputuje svet i ne doživi njenu sudbinu običnog lovca na miševe. Tu ga nalazi devojčica Violeta čiji je tata bio kapetan broda. Zajedno sa Violetom Čarli obilazi svet. Čitajte kako je mačak Čarli osvajao srca napuljskih mačaka, prodavao šešire, radio u cirkusu i doživeo niz drugih neverovatnih avantura.
Izabrani stihovi srpskog međuratnog pesnika za decu Brane (Branislava) Cvetkovića Predstava u praznoj šupi znače još jedan korak u pesnikovom povratku među savremene mlade čitaoce. Brana Cvetković je, objavljujući stihove (uz crteže, zagonetke, rebuse...) u „Politici za decu“, između 1931. i 1941. godine, stekao zavidan ugled i veliku slavu pesnika za decu. Osim toga, ovaj humorista, reditelj i glumac, stekao je svojim raznovrsnim umetničkim delanjem, široku popularnost, ali posle smrti (nesumnjivo 1942. godine), pada u nezasluženi zaborav. Ono što ovu knjigu odlikuje je činjenica da ona pred današnje mlade čitaoce donosi i pedeset jednu vrednu pesmu koja nije objavljena u prethodnim poratnim izdanjima Cvetkovićevih tekstova za decu.
Doživljaji Toma Sojera je roman pisca Marka Tvena koji je objavljen 1876. godine. Roman govori o dečaku koji provodi detinjstvo duž reke Misisipi. Radnja se odvija u izmišljenom gradu St. Petersburgu, koji je inspirisan Hanibalom, Misuri, gde je Tven živeo.
Nikola Tesla je, 1919. godine za američki časopis Electrical Ehperimenter ( Istraživač elektrike, recimo), opisao svoj život i naučni rad u nizu članaka pod nazivom Moji izumi. Imao je tada preko šezdeset godina, a poživeće još četvrt veka. Podosta reči u tom njegovom pogledu niz život posvetio je detinjstvu koje je najavljivalo budućeg izumitelja, ali i roditeljima i porodici, kao i zemlji svojih predaka.
Multimedijska slava Šešira profesora Vujića odavno već premašuje slične događaje u našoj kulturi. Ovaj, još jedan pravi bestseler Milovana Vitezovića, od svog objavljivanja, 1983. godine, doživeo je sedamnaest izdanja na srpskom jeziku, dva izdanja na grčkom, jedno na hebrejskom, a očekuje se i izdanje na švedskom jeziku. Prema romanu Vitezović je najpre napravio televizijsku dramu, koja je uvrštena u Antologiju TV drama i doživela neverovatnu slavu i simpatije televizijskih gledalaca. Pre dve godine Šešir profesora Vujića je doživeo novu ekranizaciju i postao najgledaniji srpski film 2012. godine. Ovo, najnovije izdanje Vitezovićevog romana vraća nas na najšarmantniji način u slavno vreme Beograda, ali i srpske kulture i države. U ovom izdanju, sem originalnog teksta romana, pred čitaocima je i scenario TV drame, sa brojnim ilustracijama u obliku fotoromana.
ORLOVI RANO LETE - Branko Ćopić (Lektira za šesti razred osnovne škole)
Pisac je oživeo jedno „bosonogo detinjstvo“. Lepoti kazivanja doprinose humor, slikovitost izraza, uverljivost i velika ljubav prema deci. Kroz delo saznajemo, iako pisac vedro priča, koliko rat ostavlja traga u čoveku, koliko šteti jednom narodu i koliko žrtava i samoodricanja treba da se stekne sloboda. Otuda roman ne predstavlja samo svedočanstvo o prošlosti, on predstavlja upozorenje da domovinu, kao nešto najdragocenije, treba čuvati, a slobodu ceniti.
U jednoj predivnoj zemlji živeli su Goran i Marija. Polja i livade koji su ih okruživali bili su puni prelepog poljskog cveća. Deca su se igrala, bezbrižno trčeći i uživajući u svim blagodetima prirode. Dečaci su na obližnjim potocima pecali ribu, koje je bilo u izobilju. S jeseni su brali voće iz obližnjih voćnjaka. Goran i Marija su bili deca, kao i sva ostala: radoznali, spremni na nestašluke, ali u suštini dobri, pametni i plemeniti…
Poštovani mladi čitaoci, pred vama je roman o mladosti princa Rastka, trećeg sina Stefana Nemanje, velikog župana srpske zemlje Raške. Uz istorijske događaje unete su i legende o Svetom Savi, koje su se uverljivo mogle situirati u njegovo detinjstvo.
U “Bašti sljezove boje”, zbirci pripovedaka objavljenoj 1970. godine, Branko Ćopić (1914-1984) je objavio poraz ideologije u koju je verovao i napisao svoj literarni testament. Reč je o jednom od najpopularnijih i najplodnijih pisaca srpske književnosti XX veka. Njegovo delo je obimno i žanrovski raznoliko - pisao je pripovetke, romane, pesme, komedije, satire, filmske scenarije, priče i pesme za decu. U toku svog dugog stvaralačkog rada, koji je trajao više od pola veka, stvorio je književno delo koje vremenski i tematski obuhvata veliko razdoblje novije istorije srpskog naroda - od perioda između dva svetska rata do osme decenije ovog veka. U prvom periodu stvaralaštva Ćopić je pripovedao o ljudima svog zavičaja, o njegovom tegobnom životu pritisnutom siromaštvom i svakojakim nepravdama. U drugom periodu u njegovom književnom izrazu došlo je do sadržajnog poistovećenja književno-estetskih i idejno-revolucionarnih ciljeva, kada je Ćopić bio ovenčan slavom najpopularnijeg partizanskog pisca, da bi u trećem periodu došlo do izražaja razočarenje u stvarnost socijalističkog društva, što je potisnulo ideološku tendenciju i inteziviralo emocionalne sadržaje i lirski karakter njegove slike sveta. Pisanjem bajki o detinjstvu i ratu Ćopić je branio i samoga sebe od stvarnosti u kojoj mu je bivalo sve tesnije i tamnije, da bi njegova melanholija vremenom postajala sve izraženija i da bi 24. marta 1984. izvršio samoubistvo.
Ekološka pesmarica sadrži CD s 10 kompozicija dečje muzike koje izvodi hor Čarolija pod Leontininom dirigentskom palicom. Na propratnoj građi partiture, tekstovi pesama i ilustracije.
Spev Gorski vijenac predstavlja delo velikog pesnika koji je bio vladika i gospodar prostorno skučene, ali junačke srpske zemlje u prvoj polovini HIH veka. Malena Crna Gora je slavno, slobodarsko ime stekla vekovnim odupiranjem carevini što je zaposela i držala ogromne teritorije na tri kontinenta. Za ovu priliku, donosimo Njegošev glavni spev u odabranim odlomcima...
Nikoletina Bursać nije tamo neki običan vojnik ili partizan, on je "svojevrsni brđanin", "strašni Nidžo" "mitraljezac golubijeg srca". Budite sigurni da ćete ga zavoleti.
