Dnevnik detoksikacije 1930. sa Koktoovim crtežima.
Crteži i beleške datiraju iz vremena provedenog na klinici Sen-Klu 1928. i 1929. godine. Upućeni su pušačima, pacijentima, neznanim prijateljima koji su na okupu zahvaljujući knjigama i koji su jedini izgovor i opravdanje pisanja.
Ovo je knjiga o propasti sveta i njegovom spasenju. Zamišljena je kao svojevrsna javna a opet prilično intimna poslanica narodu Amerike; propoved za koju autor tvrdi da ju je napisao u dahu, u avionu, nakon tronedeljne posete Njujorku, za Božić 1948. godine. Kokto se američkoj publici obraća direktno. On kao da hoće da se njegovi Amerikanci osete važni, da osete pažnju koju im posvećuje Francuska. Želi da im stavi do znanja da se zapadna Evropa uzda u njih. Kao da je primetio koliko su Amerikanci, zapravo, usamljeni i možda pomalo izolovani na svom velikom kontinentu, odvojenom okeanima od ostatka sveta. Zato Kokto upotrebljava naizgled neobavezan, prijateljski ton, koji ih neće antagonizovati.
