DOMAĆE KNJIGE

Aleksandar Blok, ključna figura ruskog simbolizma, svojim je stvaralaštvom premostio jaz između mističnog i stvarnog, nebeskog i zemaljskog. Njegovo stvaralačko putovanje, započeto pod uticajem ruskog romantizma i filozofije Vladimira Solovjova, omeđeno je, s jedne strane, idealom Večne Ženstvenosti i Divne Dame, i s druge strane, otuđenom i zagonetnom Neznankom, simbolom surove urbane svakodnevice. S vremenom, Blokova lirika se produbljuje i usmerava ka sudbini sopstvene zemlje, oslikavajući njeno istorijsko breme, socijalne sukobe i melanholičnu lepotu, da bi vrhunac i zapečaćenje njegovog opusa došli sa proročkim vizijama revolucionarnog haosa i preobražaja.

Ovaj hronološki zasnovan izbor omogućava jasan uvid u taj poetski luk, ali i u dublji poetski prelom koji nastupa u zreloj stvaralačkoj fazi. Poeme, poput „Dvanaestorice” i „Skita”, pokazuju Bloka kao pesnika koji nije samo ispisivao svoje lične potrage već je kroz njih predosećao i opisivao kolektivnu sudbinu čitave nacije.

Beše to jedno od najvećih uznemirenja, najtežih naspokojstava koje poezija pamti. - Miodrag Pavlović

Shvatiti Aleksandra Bloka (1880–1921), kako piše Andrej Beli, znači shvatiti vezu između njegove rane poezije i poeme „Dvanestorica“, nastale tri godine pred pesnikovu smrt. Izbor koji je pred nama upravo predstavlja uvid u bogato i raznovrsno stvaralaštvo ovog velikog pesnika Srebrnog veka. Pred nama su rani stihovi Bloka „čistog simboliste“ (Ante Lucem, Pesme o Divnoj Dami), poezija kasnijeg perioda (Pesme iz drugih zbornika), kao i tri Blokove poeme – Dvanestorica i Skiti iz 1918. godine i nedovršena poema Odmazda, pisana u periodu od 1910. do 1921. godine.

Stihovi Aleksandra Bloka puni su nedorečenosti i slutnje. U njima je književna kritika uočila posebnu metaforičnost, ironiju i groteskni duh negiranja društvenih okolnosti. Blok je u svom pesničkom izrazu razvio emotivnost i lirizam, a njegova poezija je, „iščekivanje nečeg novog, što če doći“, a što pesnik može da izrazi simbolima i muzikom stihova.