DOMAĆE KNJIGE

U srcu Evrope gori razoran rat koji budi najgore traume iz prošlosti; neprestano nam se preti nuklearnom kataklizmom dok Zapad, Kina i Rusija odmeravaju snage.

„Složeni triler koji je intrigantan na više nivoa.“ – L'Orient Littéraire

Alek, sredovečni karikaturista, i Eva, romansijerka koja je napisala samo jednu ali kultnu knjigu, jedini su stanovnici sićušnog ostrva na obali Atlantika. Uopšte se ne viđaju, sve do dana kada ih neobjašnjiv prekid svih sredstava komunikacije primora da izađu iz svoje ljubomorno čuvane samoće.

Kako se može objasniti taj potpuni gubitak veza? Da nije planeta možda doživela neku kataklizmu? Nad njom su se već nadvijale pretnje nuklearnog sukoba i terorizma širokih razmera. Da se nije negde u svetu odigralo kakvo razorno divljaštvo? Šta je sa obližnjim arhipelagom? Da li je došlo do katastrofe na kontinentu? Šta je sa ostatkom planete?

Alek će postepeno odvijati klupko misterije. Zahvaljujući starom prijatelju Morou, koji je postao blizak savetnik predsednika Sjedinjenih Američkih Država, on uspeva da rekonstruiše tačan sled događaja. Ako je katastrofa izbegnuta, ustanovio je, onda se to dogodilo na neki čudan i neočekivan način da istorija više nikada neće moći da nastavi ranijim tokom.

Buran susret naših dezorijentisanih savremenika sa „neočekivanom braćom“ koja tvrde da potiču iz drevne Grčke, i poseduju medicinsko znanje daleko naprednije od našeg, predstavlja dramatičnu snagu ovog romana, istovremeno mu dajući odlike moderne bajke.

Kroz fikciju i parabolu, autor obrađuje na romaneskni način glavne teme kojima se bavio u esejima Ubilački identiteti, Poremećenost sveta i Brodolom civilizacija.

„Malufova distopija liči na destruktivnu krizu koja potresa planetu, što ga ne sprečava da nas u isto vreme poziva na oprez i uliva nadu.“ – Le Figaro

„Delo koje otvara blještave vidike uprkos svojoj tematici.“ – babelio.com

„Svetla Levanta su se pogasila. Zatim su se tmine razastrle planetom. A, s moje tačke gledišta, to nije puka slučajnost.“ – Šta je nasleđe XX veka? Događa li nam se globalni brodolom koji će na dno poneti sve naše civilizacije?

Analize Amina Malufa, velikog pisca, humaniste i vizionara, treba pažljivo čitati jer njegova predviđanja više no jednom pokazala su se tačna, a njegovi strahovi opravdani. Pre dvadeset godina brinuli su ga osnaženi Ubilački identiteti; pre deset Poremećenosti sveta. Danas je uveren da se bližimo pragu globalnog brodoloma, koji pogađa sve civilizacije.

Amerika je i dalje jedina velesila, ali gubi svaku moralnu verodostojnost. Evropa, koja je svojim narodima i ostatku čovečanstva dala najambiciozniji projekat našeg vremena, upravo se rastače. Arapsko-muslimanski svet zaglibio se u duboku krizu i očajava, što ima pogubne posledice po celu planetu.

Velike države u usponu ili preporodu, poput Kine, Indije i Rusije, izbijaju na svetsku pozornicu u štetnoj atmosferi u kojoj vlada pravilo „svako za sebe“ i zakon jačega. Nova trka u naoružanju čini se neizbežnom. Suočeni smo i sa drugim ozbiljnim pretnjama (klimatološkim, ekološkim, zdravstvenim) koje pritiskaju planetu i kojima bismo se mogli odupreti samo globalnom solidarnošću koja nam upravo nedostaje.

Autor više od pola veka posmatra i obilazi svet. Bio je u Sajgonu pred kraj Vijetnamskog rata, u Teheranu za vreme nastanka Islamske Republike. U ovoj moćnoj knjizi širokog raspona, on deluje istovremeno kao angažovani gledalac i kao mislilac, uplićući priče i razmišljanja, ponekad prepričavajući velike događaje čiji je bio jedan od retkih očevidaca, a potom se izdižući kao istoričar iznad svog sopstvenog iskustva kako bi nam objasnio uzastopna zastranjivanja koja su dovela čovečanstvo na rub propasti.

Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivača reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji.

Samarkand, to je Orijent XIX veka i početka XX, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama.

Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pronađenog šest vekova kasnije.

Još jednom, vodeći nas putem svile kroz najzanosnije gradove Azije, Amin Maluf nas oduševljava svojim izvanrednim pripovedačkim darom.

Amin Maluf je danas jedan od najznačajnijih svetskih pisaca. Njegova prva knjiga, Krstaški ratovi viđeni očima Arapa, već je postala klasično delo.

Istovremeno opčinjen i prestrašen tim Franđima koje je doživeo kao varvare, koje je pobedio, ali koji su, u međuvremenu, uspeli da zavladaju kuglom zemaljskom, arapski svet se ne može odlučiti da na krstaške pohode jednostavno gleda kao na epizodu iz nepovratne prošlosti. Često smo iznenađeni kad otkrijemo u kojoj je meri držanje Arapa prema Zapadu, i uopšte muslimana, i dan-danas pod uticajem događaja za koje se smatra da su okončani pre sedam vekova.

Ova knjiga pripoveda o krstaškim ratovima, od 1096. do 1291, onako kako su ih doživeli i opisali u „drugom taboru“, to jest na arapskoj strani. Zasniva se na svedočenjima savremenika, arapskih istoričara i hroničara, koji ne govore o krstaškim pohodima, već o franačkim najezdama. Pratimo epopeju slavnih sultana Nurudina, Saladina i Bajbarsa, krstaška pustošenja Jerusalima i Carigrada, samoubilačke atentate sekte asasina, ali i brojne političke igre koje su dovodile do neobičnih sporazuma i čudnovatih bitaka, gde u obe suprotstavljene vojske ratuju rame uz rame Arapi, Turci, Franci, Vizantinci... Autor čarobnih romana, Maluf nam otkriva nepoznate stranice istorije u želji da napiše „istinit roman“ o dva burna veka koji su oblikovali odnose Istoka i Zapada.