DOMAĆE KNJIGE

Trideset godina tišine. Jedna knjiga koja konačno progovara. Više od 25.000 ljudi izbrisano je iz registra građana Slovenije – preko noći su izgubili ime, dom i pravo da postoje. Ovo je knjiga o njima. Novina i pisac Andraž Rožman hrabro ulazi u jedno od najmračnijih poglavlja savremene slovenačke istorije – priču o “izbrisanima”, ljudima koje je država pretvorila u nevidljive. Kroz svedočanstva žrtava, njihovih porodica i branilaca, Rožman gradi mozaik od četrdesetak potresnih priča. Svaka od njih otkiva gubitak dostojanstva, ali i neumornu borbu za pravdu, identitet  pravo na budućnost. U drugom delu knjige, autor širi pogled: kroz funcionalne priče o običnim građanima, on istražuje tiho saučesništvo društva i postavlja bolno pitanje: Šta se događa sa nama kada okrenemo glavu od nepravde? Dokumenarna proza koja se čita kao triler savesti. Dirljiva, uznemirujuća i neophodna – knjiga koja nas podseća da ćutanje nikada nije neutralno.

Pred čitaocima je pravi postmodernistički roman, o Klemenu, piscu reklama i bivšem novinaru, kojeg je porazilo što je svet takav kakav je, i o Frenku, povremenom pacijentu u duševnim bolnicama, koji svoje ideje ne može da ostvari. Ni jedan od njih ne može da pronađe svoje mesto pod suncem.

Titov sin nam pruža pogled u ustaljune dihotomije-u racionalno i iracionalno – ali ih prevazilazi tako što nam ne dopušta da se na nekoj od njih skrasimo. Klemen pokušava da prevaziđe sopstvenu naivnost, a Frenk – koji od Klemena traži da o njemu napiše knjigu – traga za delom sebe koji je izgubio, za porodičnom tajnom. Pogled nam se pruža i na ono „normalno“ i „nenormalno“, pri čemu je jasno da nisu puki društveni konstrukti, već prepletene komponente naše egzistencije, pri čemu je to preplitanje ono što je suštinsko i sasvim joj svojstveno – dr Boban Trifunović