DOMAĆE KNJIGE

Roman o moru, ljubavi i avanturama na Egeju, smešten u vreme Španskog građanskog rata, donosi napetu i atmosferičnu priču o sudbini, strastima i ratu.


Radnja je smeštena u april 1937. godine, dok Španiju razara građanski rat. Kapetan Migel Hordan Kirijazis dobija tajni zadatak: da potapa ruske brodove koji dopremaju vojnu pomoć Republici. Njegova misija vodi ga na malo, izolovano ostrvo u Egejskom moru, gde se njegov život sudara sa sudbinama lokalnih stanovnika — među njima i barona Kateliosa i njegove zavodljive supruge, žene koja pokušava da pobegne od sopstvenog života.


U tom zatvorenom svetu između mora i rata, rađa se mračni ljubavni trougao koji neizbežno vodi ka tragediji, dok se strasti, lojalnosti i izdaje prepliću u sve opasnijoj igri.


Paralelno sa događajima na ostrvu, priča prati i dvojicu špijuna u Istanbulu — jednog nacionalistu i jednog republikanca — koji, uprkos tome što su na suprotnim stranama sukoba, održavaju neobično prijateljstvo.


U zadivljujućem ambijentu Egeja, Arturo Pérez-Reverte gradi priču u kojoj se istorija, lične sudbine i mitološki odjeci stapaju u napetu dramu, nalik ehu drevnog putovanja Odiseja.

Jedan muškarac, tri žene i revolucija. Zagarantovana avantura prepuna burnih osećanja.

Knjiga godine po izboru časopisa El Correo

Ovo je priča o čoveku, tri žene, revoluciji i blagu. Revolucija je bila meksička u doba Emilijana Sapate i Fransiska Panča Vilje. Blago je bilo petnaest hiljada zlatnika od dvadeset pezosa takozvanih maksimilijana, ukradenih iz banke u Sijudad Huaresu 8. maja 1911. Taj čovek je bio Martin Garet Ortis, mladi španski rudarski inženjer. Za njega je sve počelo istog dana kada je iz svog hotela čuo prvi udaljeni pucanj. Izašao je na ulicu da vidi šta se dešava i od tog trenutka njegov život se zauvek promenio...

Revolucija je mnogo više od romana o dramatičnim događajima koji su potresli Meksiko u prvoj trećini 20. veka. To je priča o inicijaciji i zrelosti kroz haos, lucidnost i nasilje: zapanjujuće otkriće skrivenih pravila koja određuju ljubav, odanost, smrt i život.

„Celog života sam u svojoj kući slušao priču o prijatelju mog pradede, rudarskom inženjeru, koji je radio u Meksiku za vreme revolucije. Sećanje me je približilo sopstvenom odnosu sa avanturom i navelo me da napišem ovu priču. To je na neki način biografija moje mladosti. To je moja Zlatna strela.“
– Arturo Peres-Reverte

„Arturo Peres-Reverte ima bogatu i impresivnu bibliografiju, ali Revolucija je bez sumnje jedan od njegovih najboljih romana.“
– La Vanguardia

Nemogući zločin. Neočekivani detektiv.

Pored nadmetanja između ubice i detektiva, ovo je i duel dovitljivosti između autora i čitaoca.

– Bio bi potreban policajac – predloži neko. – Detektiv.
– Imamo jednog – reče Foša.
– Zašto gledate u mene? – upitah.
– Znate vi odlično zašto – odvrati Foša. – Vi ste bili Šerlok Holms.
Zinuo sam taman koliko treba, kao da ne verujem rođenim ušima.
– Niko nije bio Šerlok Holms. Taj detektiv nikad nije postojao. On je izmišljen književni lik.
– Koga ste vi zadivljujuće otelotvorili.
– To je bilo na filmu – opet sam se naslonio i slegnuo ramenima. – Nije imalo nikakve veze sa stvarnim životom.
Preleteo sam pogledom po salonu. Posmatrali su me zadivljeno. Nisam toliko uživao, priznajem, otkako sam snimao Baskervilskog psa.

Juna 1960. godine iznenadno nevreme zarobiće na idiličnom ostrvu Utakos, u blizini Krfa, goste skromnog hotela. Spokoj neće prekinuti samo loše vreme već i smrt Idit Mender, engleske turistkinje čije će telo biti pronađeno u paviljonu na plaži. Iako se prvobitno čini da je u pitanju samoubistvo, suptilni detalji ukazuju da njena smrt krije još nešto.

Među zatečenima na ostrvu nalazi se i Hopalong Bazil, glumac koji je video i bolje dane, a koji je nekada na filmu tumačio lik čuvenog detektiva Šerloka Holmsa. Neobične okolnosti ga navode da preuzme ulogu istražitelja u stvarnom životu, budući da ostali gosti u njemu vide svoju najveću nadu da misterija bude rešena.

Ovaj roman je prava detektivska poslastica kojim Peres-Reverte odaje počast Šerloku Holmsu, njegovom tvorcu Arturu Konanu Dojlu i glumcu Bazilu Ratbonu, najpoznatijem Šerloku iz klasične filmske ere. Na ovoj izolovanoj pozornici svi prisutni postaju osumnjičeni, a zaplet se pretvara u igru intrige između pisca i čitaoca.