Srba Ignjatović: „Sam pesnički (jezički) postupak naoko je jednostavan: reči teku, sljubljuju se, nižu, udevaju u prostor i vreme, u samštinu i belinu, nadovezuju u samerenom ritmu. Čitalac zadovoljno uzdiše: evo mu najzad pesama koje ispija poput gutljaja sveže, izvorske vode.“
Ljubomir Ćorilić: „Imajući u vidu sa koliko je lirskog fona i majstorstva ispisao svoju pesničku dijagnozu stanja čovekove duše u vreme koronine strahovlade, moglo bi se, bez ostatka, prihvatiti Lomovićevo humanističko i kritičko promišljanje današnjeg sentimenta duha čovekovog, pa i slobodne pesničke forme kao forme moderne poezije“.
Nekolicina velegradskih osnovaca, letujući u jednom selu, slučajno upoznaje starog mudrog vodeničara (koji je do penzije vozio avion)...On družinu upoznaje sa svim čarima netaknute prirode...Među drugarima se javljaju i prve simpatije i ljubavi....
