DOMAĆE KNJIGE

Dilan nas vodi kroz pregled muzike (tačnije, muzičke pesme), na neobičan način... Dilanovo poimanje filozofije osobeno je bar isto onoliko koliko i njegov muzički ukus, što ovu knjigu čini potpuno jedinstvenom u ogromnom korpusu literature koja se bavi popularnom muzikom. Autor Filozofije moderne pesme odabrao je šezdeset šest pesama koje iz različitih razloga smatra ključnim za pokazivanje raznolikosti i sagledavanje suštine muzičkog konteksta kome pripadaju. Nije to, dakle, nikakav izbor najboljih, najuticajnijih ili na neki drugi način superlativno određenih pesama, već selekcija onih koje po nekim nedokučivim kriterijumima Bob Dilan izdvaja kao njemu lično najznačajnije. Stoga je konačni spisak tih lakih komada u najmanju ruku neobičan: među njihovim izvođačima su i naizgled nespojivo različiti interpretatori kao što su Džudi Garland i grupa The Clash, Bing Krozbi i Elvis Kostelo, Domeniko Modunjo i The Allman Brothers Band – dok s druge strane nema ni Beatlesa, ni Stonesa... Za Dilana, međutim, ništa nije nespojivo i ništa nije obavezno – što vrlo jasno pokazuju i tekstovi posvećeni odabranim pesmama, svakoj po jedan. Najzanimljiviji i književno najuspeliji u njima jesu oni delovi u kojima Dilan ulazi u lik pripovedača ili glavnog junaka pesme, pa iznutra tumači o čemu je tu zapravo reč, proznim iskazima koji, delom i na tragu njegove Tarantule...

Pred čitaocima je pesnički opus jedne od najvećih živih legendi prošlog i ovog veka; celokupno pedesetogodišnje pesničko stvaralaštvo Boba Dilana. Javnost je po prvi put u prilici da se na jednom mestu uveri u činjenicu da je ovaj kant-autor pre i iznad svega – pisac. Ili nije. Ali, da bi se doneo sud i pojedinačni stav na ovu temu valja poštovati redosled poteza: prvo se Dilanova poezija mora predati na uvid javnosti kako bi mogla da bude i pročitana. Jer, dok se američko izdanje ove knjige nije pojavilo, a povodom i posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost, moglo se slobodno reći da Dilan kao književnik ni na engleskom govornom području nije bio kompletno (i valjano) pročitan.

Publika srpskog jezičkog prostora, kao i celog regiona, ima privilegiju da čita Geopoetikino svetski unikatno izdanje koje je u odnosu na originalno američko, dozvolom autora, prošireno propratnim tekstovima koji prethode svakom albumu to jest Dilanovom pesničkom periodu, kao i uvodnim tekstom. Urednici knjige i edicije Notni spisi su sa trideset i jednim mini – esejom, svu ovu liriku obogatili biranim detaljima, kao i uvodom koji se Dilanom bavi prevashodno kao književnikom. Tako je Geopoetikino izdanje Dilanovo stvaralaštvo svojom dodatnom "opremom" smestilo u kulturni i socio-politički kontekst.

Knjiga sadrži skoro tri stotine pesama od kojih se oko stotinu nisu nikada nalazile na Dilanovim albumima. Većina njih se po prvi put pojavljuje u javnosti; nisu postale deo muzike, a nisu nikada ni izvođene. U knjizi su označene kao Dodatne pesme.

Sve u svemu, čitalaštvu dajemo na uvid svo bogatstvo jedne pesničke karijere kojoj nema kraja. - Vladislav Bajac

"Umetnost ne živi od odgovora na pitanja, već od pitanja na koja nema odgovora... Dilan je svojim pesmama opisao, obeležio i u velikoj meri definisao 20. vek, ali dobrim delom i 21. vek. Ako je tako, a jeste, onda ni večnost nije daleko." - Zoran Paunović

"Pulicerova nagrada za ogroman doprinos popularnoj muzici i američkoj kulturi obeležen liričnim kompozicijama izuzetne poetske snage." - Iz obrazloženja žirija Pulicerove nagrade 2008.

"Nobelova nagrada se dodeljuje zbog stvaranja novih poetskih izraza unutar velike američke pesničke tradicije… Dilan može i trebalo bi da bude čitan kao veliki pesnik engleske (jezičke) tzradicije… To je poezija za slušanje." - Iz obrazloženja komiteta Nobelove nagrade za književnost 2016.

Dogodilo se. Ipak i najzad: Bob Dilan je svoj život i pero uzeo u svoje ruke i dao nam na uvid fragmente svog bogatog stvaralaštva. Posle stotina knjiga i hiljada tekstova koje su o njemu objavili drugi, evo ga u ulozi sopstvenog tumača. Hronike nisu standardna autobiografija niti samo ispovest; već vrlo važan dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.

Dilan nam Hronikama pokazuje kako se istovremeno biva učesnik i svedok. Koliko je (bio) važan i jedinstven učesnik, svi smo znali. Sada vidimo koliko je i važan hroničar; briljantnog pamćenja, istančanog zapažanja, književno originalnog jezika, nepatetične iskrenosti, zdravog humora i umerenog cinizma.

Dilan je pisac koji je naučio kako da iskušava čitalačko nestrpljenje: Hronike se čitaju kao najzanimljiviji roman u kojem ni redosled pisanja ni sled događaja nisu hronološki poređani. Kao da je zaželeo da nam kaže kako je njegov život niz hronika, ali ne i hronologija. Da li je zato najavio Drugi i Treći deo ove knjige? - Vladislav Bajac

Ova knjiga ni u kom pogledu ne predstavlja standardnu ili sveobuhvatnu autobiografiju. Hronike su pre epizodno, uz pomoć veštih rezova montirano dokumentarno svedočanstvo o putovanju kroz sećanja najvećeg američkog živog pesnika, ispričano bogatim i sonornim jezikom, glasom koji je nepogrešivo Dilanov i ničiji drugi.

Hronike zapravo nisu nalik nijednoj određenoj vrsti knjige. Jedino s čim ih možemo uporediti jeste neka Dilanova pesma – one evociraju prizore i lica i mesta – na rubu između dokumentarnog i nadrealnog, stvarajući slojeve značenja putem preciznih detalja, baš kao i njegovi najbolji stihovi. - Dejan D. Marković