DOMAĆE KNJIGE

Midlseks autora Džefrija Judžinidisa je raskošna, epska porodična saga i roman o odrastanju koji je 2003. godine nagrađen Pulicerovom nagradom za književnost.

Knjiga prati Kala Stefanidisa, rođenog kao devojčica Kaliopa, grčko-američkog diplomatu koji ima redak oblik interseksualnosti (pseudohermafroditizam). Zbog specifične genetske mutacije, Kal je odgajan kao devojčica, da bi tek u tinejdžerskim godinama shvatio da je zapravo muškarac.

Roman je podeljen na dve velike, neraskidive celine:

• Istorija porodice i putovanje gena: Da bi Kal objasnio svoje rođenje, on se vraća tri generacije unazad, na početak 20. veka. Priča počinje 1922. godine u Maloj Aziji (Smirna/Bursa), odakle njegovi baba i deda, grčki emigranti, beže pred ratnim razaranjima u Ameriku. Oni sa sobom u Detroit donose mračnu porodičnu tajnu, ali i recesivni gen koji će decenijama kasnije oblikovati Kalov život.

• Kalovo odrastanje i samospoznaja: Ovaj deo prati život u Detroitu tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka – kroz zlatno doba auto-industrije, prohibiciju i rasne nemire. Fokus je na Kaliopinom detinjstvu, njenom telu koje se menja drugačije od tela njenih vršnjakinja, emotivnim krizama, te konačnom begu u San Francisko gde prihvata svoj pravi identitet i postaje Kal.

Glavne teme romana:

• Identitet i pol: Preispitivanje društvenih i bioloških granica muškog i ženskog roda kroz prizmu lika koji ne upada u binarne okvire.
• Imigrantsko iskustvo: Kako izgleda potraga za „američkim snom“, asimilacija u novo društvo i večiti balans između očuvanja sopstvenih korena i pripadanja novom svetu.
• Genetika naspram slobodne volje: Pitanje koliko nas određuje ono što smo biološki i porodično nasledili, a koliko sami biramo svoj put.

Midlseks je drugi roman Džefrija Judžinidisa, autora Samoubistva nevinosti.

Knjiga koja je osvojila Pulicerovu nagradu i srca čitalaca širom sveta uzbudljivo je i dirljivo delo o odrastanju, identitetu i hrabrosti da zavolimo ono što jesmo.

Prihvativši se izazovne teme interseksualnosti u vreme kada je o njoj retko pisano s razumevanjem, Judžinidis je stvorio delo oslobođeno senzacionalizma i jeftine dramatizacije. Glavni junak Kal, odgajan kao devojčica a odrastao kao muškarac, nije tragična figura niti kuriozitet, već oštrouman i neodoljivo duhovit pripovedač, čije iskustvo preispituje uvrežene predstave o polu i rodu. Međutim, svesti Midlseks samo na roman o identitetu značilo bi prevideti njegovu raskošnu širinu.

Samoubistvo nevinosti – Džefri Judžinidis: Kultni klasik koji ne prestaje da proganja.

Samoubistvo nevinosti (The Virgin Suicides) nije samo debitantski roman Džefrija Judžinidisa, dobitnika Pulicerove nagrade; to je hipnotišuća, melanholična i duboko potresna hronika o odrastanju, opsesiji i neobjašnjivoj tragediji koja je obeležila jedno američko predgrađe sedamdesetih godina.


U centru zbivanja je pet sestara Lisbon – mitska bića zarobljena u kući koja polako postaje njihov mauzolej. Pod budnim okom hiper-zaštitničkih roditelja i stroge religioznosti, njihova lepota postaje njihov kavez.


Ali, ovo nije samo priča o njima. Ovo je ispovest grupe dečaka iz komšiluka koji su decenijama opsednuti njihovim likovima. Kroz njihove oči, sestre Lisbon nisu samo devojčice; one su simbol svega što je nedostižno, krhko i neizbežno izgubljeno.


Ono što ovaj roman čini remek-delom je horsko „mi“. Ovo nije ispovest sestara, već sećanje grupe dečaka iz komšiluka koji decenijama kasnije, poput arheologa tuđih života, pokušavaju da sklope slagalicu i odgovore na jedno pitanje: Zašto?

Ako vas je opčinila estetika filma Sofije Kopole, knjiga će vas dotući svojom psihološkom dubinom. Ona slika propadanje industrijskog Detroita i krhkost američkog sna sedamdesetih.


„Nije to bila smrt, već želja da se prestane sa nestajanjem.“

Roman istražuje opasnu granicu gde se roditeljska zaštita pretvara u gušenje, a pubertet u nepodnošljiv teret. Najveća tragedija nijej smrt sestara Lisbon, već činjenica da one nikada nisu zaista bile viđene.