DOMAĆE KNJIGE

Roman Srce tame danas se smatra najznačajnijim književnim ostvarenjem Džozefa Konrada, engleskog pisca poljskog porekla i profesionalnog pomorca. Srce tame je jedan od romana koji su obeležili prošli vek, a poznatiji je po sjajnoj filmskoj adaptaciji Frensisa Forda Kopole u filmu Apokalipsa danas.

Džozef Konrad svakako nije klasik strave u žanrovskom smislu, iako se u svem svom bogatstvu može i kao takav posmatrati i poštovati; ali nesumnjivo jeste klasik svetske književnosti čiji ga je senzibilitet za mračna tajanstva čoveka, društva i kosmosa dovoljno često dovodio u blizinu tema i motiva strave, pa je njima shodnom retorikom iskazivao svoj svetonazor i, kao u slučaju priča odabranih za ovu knjigu, nepogrešivo umeo da izazove i jezu… i zapitanost nad srcem tame koje svako od nas nosi u grudima.

Pripovedač u romanu Marlou svojim prijateljima u Engleskoj kroz priču dočarava različite sredine i vremena. On najpre nastoji da dočara davnu prošlost, kada su Rimljani uz Temzu prodirali u srce tame, tada još varvarskog britanskog ostrva. Niz tu istu Temzu Marlou se otiskuje i u srce tame novijih vremena, kada se odvija njegovo putovanje uz Kongo, do srca Afrike.

Prikazujući različite svetove, kulture i načine života, Džozef Konrad nastoji da pokaže kako je život, u osnovi, isti. Posebno je upečatljiv lik Kurta, koji simbolizuje protivrečnosti ljudske prirode – na jednoj strani je surov, a na drugoj on je i u samrtnom času neko ko kao svetinju čuva sliku svoje drage. Zato Marlou i kaže na kraju da će iza mrtvoga Kurta ostati ono što je govorio u samrtnom času, i njegov život, kao veliki primer za druge ljude.

U „Srcu tame“ Džozef Konrad je težio da prikaže onu ljudsku dramu koja se zasniva na sukobu idealizma i surovosti i koja od čoveka traži da se čas vraća na ono divlje i prvobitno, a da potom, sa istom strašću, uništava i ono iskonsko, oduzimajući tako smisao i svom životu. I da tako trasira svoj put ka usamljenosti i porazu”.

U pogovoru knjige nalazi se poema T.S. Eliota Hollow man za koju je autor našao inspiraciju u ovom klasičnom delu dvadesetog veka.

Monumentalni roman, prvi put na srpskom jeziku. "Živimo kao što sanjamo - sami", napisao je Konrad. Premda klasik, još je živ i moderan: to nam svedoči ovaj roman, više od drugih iz njegovog pera, i koji se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku. Nedavno je objavljen u najelitnijoj francuskoj izdavačkoj kolekciji Plejada.
Okosnica priče prati put mladog ruskog studenta filozofije Razumova. Zatečen je usred jednog terorističkog bombaškog napada i uronjen u dileme kao kod Dostojevskog: ili braniti terorističko opiranje tiraniji ili izgubiti svoju privatnost u društvu zasnovanom na opštem nadziranju.
Slika političkih meteža u carističkoj Rusiji uoči revolucije 1917, prožeta elementima romanse i moralnih pitanja, dočarana kako to samo ume da učini jedan od najvećih engleskih romanopisaca i proznih stilista... Premda klasik, on je još živ i moderan, a to nam svedoči ovaj roman, više od drugih iz njegovog pera, i to prvi put na srpskom jeziku.
(Iz pogovora Jovice Aćina)