DOMAĆE KNJIGE

Loše zamišljen i ekonomski pogrešan, evro je uzrok većine problema u evrozoni. Umesto da podstakne jedinstvo i prosperitet, Evropi je doneo sasvim suprotne posledice. Džozef Stiglic, jedan od najuticajnijih svetskih ekonomista danas, analizira učinke zajedničke evropske valute i daje smernice za izlazak iz neodržive situacije u kojoj se našla Evropska unija.
Ekonomska stagnacija, neodgovarajući propisi, pogrešna strategija Evropske centralne banke i drugih institucija, kao i kriminalna politika Trojke prema državama koje su najteže stradale u krizi, neke su od tema koje Stiglic obrađuje u najnovijoj knjizi.

Velika podela, prema tumačenju paradigmatičnog nobelovca i bivšeg predsednika Svetske banke, Džozefa Stiglica, samo je metafora za sve veće ekonomske razlike među ljudima: kako prema imovini, tako i prema dohotku. One su, u knjizi koja je pred vama, veoma uverljivo prikazane pre svega na primeru SAD, ali su navedene i kao loša globalna tendencija koja traje tokom poslednje četiri decenije. Eskalacija nejednakosti do ekstrema, delimično je uzrok sporog ekonomskog rasta, ali su spori rast i nejednakost „pitanja političkog izbora”. Oni reprodukuju stanje začaranog kruga u kome su institucije, zakoni, sistem oporezivanja, pa i izbori, podređeni interesima gornjih 1% stanovništva. Taj 1% koji u SAD raspolaže sa blizu 22% bogatstva (a najbogatijih 0,1% sa oko 11%) uspeva da zahvaljujući koncentraciji moći dalje povećava nejednakost i nepremostivi jaz, pa čak i fizičko razdvajanje bogatih če­tvrti u odnosu na siromašne delove gradova, a sa obrazloženjem zaštite održavanja javnih dobara, ili pak omogućavanja povoljnog socijalnog i kulturnog okruženja za razvoj njihove dece.

Petar Đukić


Džozef E. Stiglic je američki ekonomski ekspert, pisac i univerzitetski profesor (Univerzitet Kolumbija). Dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju (2001), predsednik Saveta ekonomskih konsultanata pri predsedniku SAD (1995–1997), zamenik predsednika Svetske banke i glavni ekonomista MBRR – Međunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj – (1997–2000), strani član Ruske akademije nauka (od 2003. godine). Prevedene knjige na srpski jezik: Ekonomija javnog sektora, Protivrečnosti globalizacije, objavljeni članci na srpskom jeziku: "Novi i stari kejnsisti" (Brus Grinvold, Džozef Stiglic), "Globalno bogaćenje". Učenje Džozefa Stiglica, ekonomskog filozofa, ekonomiste pragmatičara i humaniste, nije običan govor i puka teorija, retorička vežba, ili intelektualna opsena, već primena delatne mudrosti.