DOMAĆE KNJIGE

Uzbudljivi eseji izraelskog pisca Davida Grosmana, dobitnika Nagrade Međunarodni Buker, vode nas kroz kataklizmu 7. oktobra i onoga što je usledilo na Bliskom istoku.
Glas Davida Grosmana odavno znamo po nepomućenoj moralnoj čvrstini i analtičkoj preciznosti: još od kasnih osamdesetih i Žutog vetra, njegovog klasičnog dela o hitnosti rešenja „dve države“ i ceni koju plaćaju i okupator i okupirani, on kritikuje vladu svoje zemlje i zalaže se za uspostavljanje trajnog mira.
Nakon 7. oktobra 2023. godine, Grosman se odlučio da sebi i svom društvu ponovo postavi teška i neophodna pitanja:
– Kako se ovaj masakr mogao dogoditi?
– Zašto Netanjahuova vlada, zapetljana u mrežu skandala, nije mogla da zaštiti svoje građane?
– Da li su 7. oktobar i rat koji je usledio odneli sa sobom poslednju nadu u rešenje „dve države“?
– Ko ćemo biti i mi i naši neprijatelji kada se jednom podignemo iz pepela?
U ovih jedanaest eseja, koji su se pojavljivali u novinama i časopisima u ključnim trenucima kada je Grosman želeo da pozove vladu na odgovornost, on prati neuspehe koji su doveli do tog dana i do rata koji je usledio, a koji je omogućila i podsticala moralno bankrotirana stranka koja se ogorčeno drži vlasti.
Na kraju, Grosman dolazi do najvažnijeg pitanja:
– Hoće li ikada biti trajnog mira u regionu?

Novi roman Davida Grosmana Život se sa mnom mnogo poigrao predstavlja veliki trenutak savremene svetske književnosti. Za prethodni roman Konj ulazi u bar Grosman je dobio Međunarodnu nagradu Man Buker, a za prevod novog romana, pre nekoliko meseci objavljenog u Izraelu, zainteresovane su desetine svetskih izdavača. Arhipelag objavljuje prvi prevod ovog romana.
Možda prvi put jedna osoba iz naših krajeva i našeg istorijskog i kulturnog iskustva postaje junak jednog velikog romana svetske književnosti. Junakinja romana je Eva Panić-Nahir, a veliki deo romana odigrava se u Beogradu, okolini Varvarina, na Golom otoku, kao i u drugim mestima bivše Jugoslavije.
Grosmanov roman je velika i paradigmatična priča XX veka zasnovana na sudbini Eve Panić i na njenom životu od Čakoveca, preko Beograda i Varvarina, do Golog otoka i odlaska u Izrael, gde će decenijama živeti u kibucu.
Život se poigrao sa Grosmanovom junakinjom, ali je nije slomio.
Pričajući svoj život, Grosmanova junakinja ostavlja veliko zaveštanje samom svojom nesvakidašnjom i uzbudljivom pričom u kojoj oživljavaju složena istorijska vremena i čudesne ljudske sudbine, da bi u poznu starost odlučila da zajedno sa svojom porodicom ponovo poseti neka od mesta svog života, na prvom mestu Goli otok.
– Eva Panić-Nahir, po kojoj je stvoren Verin lik, bila je poznata i poštovana u Jugoslaviji. O njoj su izdate monografija i biografija, a Danilo Kiš joj je posvetio televizijsku seriju prikazanu u Srbiji, u kojoj je govorila o užasima Golog otoka. To je bio prvi put da je široj javnosti otkrivena istina – do tada potiskivana i ućutkivana – o Titovim gulazima. Eva je postala simbol hrabrosti, skoro nadljudske, simbol čovekove moći da se sačuva ljudskost i u najtežim situacijama. Pre više od dvadeset godina Eva mi je prvi put ispričala svoj život. Od tada se često vraćala na to. Duboko prijateljstvo nas je spajalo, nije bilo moguće ne voleti je i ne diviti se njenoj hrabrosti i ljudskosti. Takođe, ponekad je bilo teško ne slomiti se o principijelnu krutost i hermetičnost koju je posedovala. Želela je da napišem priču o njoj i njenoj ćerki Tijani Vejdžis. Jedno od najdražih iskustava u pisanju ove knjige bilo mi je poznanstvo s Tijanom, punom životne mudrosti, optimizma i hrabrosti. Obe su bile velikodušne i dale mi potpunu slobodu da ispričam njihovu priču, kao i da u nju unesem maštu i ono što se nije desilo u stvarnom životu. Od sveg srca im zahvaljujem na toj slobodi – kaže David Grosman o nastanku romana Život se sa mnom mnogo poigrao.

Veliki pisci savremene svetske književnosti (od Davida Grosmana do Klaudija Magrisa, od Džona Ralstona Sola do Kristofera Houpa, od Čarlsa Simića do Đerđa Konrada, od Karlosa Fuentesa do Draga Jančara, od Andreja Bitova do Nelofer Pazire, od Enrikea Vila-Matasa do Alekseja Slapovskog, od Ane Blandijane do Ekbal Barake, i drugih) svedoče i raspravljaju o najvažnijim političkim, istorijskim, društvenim i kulturnim izazovima savremenog trenutka.
Na prvom mestu među takvim izazovima jeste aktuelna svetska kriza i njeni uzroci i posledice. Ali ovi pisci, govoreći o svom ličnom isksutvu, o iskustvu svojih zemalja ili o sasvim globalnim iskustvima, pokazuju da kriza koju vidimo kao ekonomsku krizu ima mnogo dublje korene i da potresa same temelje našeg sveta.
Tekstovi u ovoj knjizi nastajali su u poslednje tri godine i predstavljaju neposredne odgovore na izazove krize. Objavljeni u koricama jedne knjige, ovi tekstovi oblikuju uzbudljivu celinu u kojoj se sklapa provokativna, raznovrsna i lucidna slika sveta u dramatičnom preobražaju.
Knjiga Kriza je grupno putovanje jeste kritika savremene politike kakvu niste čitali.

Malo je priča u Bibliji koje toliko obiluju dramom i akcijom, narativnim vatrometom i sirovim emocijama kao što je to slučaj sa Samsonom. Ipak, izvan te divlje impulsivnosti, meteža i vreve, nazire se životna priča koja je, u osnovi, paćenički put jedne usamljene, samotne, uzburkane duše koja nikada, nigde na svetu nije uspela da pronađe pravi dom, čije je i samo telo mesto okrutnog egzila. Za mene je ovo otkriće, ovo priznanje, tačka sa koje mit neprimetno prelazi u svakodnevicu svakoga od nas, u naše najintimnije trenutke, i naše najveće tajne.