DOMAĆE KNJIGE

Mere koje su preduzete u borbi protiv pandemije izazvane virusom COVID-19 ostaviće trajne i opasne tragove ne samo u oblasti zdravstva, već i na budućnost čovečanstva u celini.

U ovoj knjizi, Dijego Fuzaro, filozof „drugačijeg promišljanja“ i čuveni autsajder u italijanskim polemikama, pokazuje na koji način vanredno stanje postaje istinski i pravi metod vladanja.

U oligarhijskom i autoritarnom pogledu, moć koristi strah od zaraze da reorganizuje kako društvo i ekonomiju tako i politiku, dok su osnovna prava i slobode suspendovani.

Vladajuće klase iskoristile su epidemiološko vanredno stanje kako bi ubrzale sve procese koji su već pokrenuti u kapitalističkoj globalizaciji: prevazilaženje već krhke parlamentarne demokratije, neutralisanje neslaganja, autoritarno reorganizovanje odnosa moći, programsko uništavanje radno sposobnog stanovništva i srednje klase, u senci gospodara finansija i divova e-trgovine i interneta.

Onaj ko razmišlja, taj je nekonformista koji ne strahuje od toga da bude u manjini. Najlepši i najmoćniji glasovi ne pevaju u horu nego su svojstva solista. Retki su tako upečatljivi primeri koji pokazuju istinitost ove rečenice kao što je knjiga Misliti drugačije.

Dijego Fuzaro uspeva da s filozofskog stanovišta tumači aktuelne i realne događaje, nepogređivo detektujući zlo u slatkorečivosti neoloberalnih krugova. Pokušava da ukaže na radikalnu kontardikciju kapitalizma, odnosno akcelerativnu koncepciju u odnosu na budućnost, a koja ne dopušta alternativu.

Sudeći po ovoj knjizi, dolazi vreme angažovanih intelektualaca koji obnavljaju kritički diskurs unoseći nemir u funkcionalnu ideologiju Evropske Unije, kao čedo šireg koncepta neoliberalizma, a krah neoliberalne paradigme, što donosi narastajuće ekonomske, pravnofilozofske, političke i kulturne turbulencije, bode oči i upozorava da je došlo vreme za radikalno prevrednovanje iste.
Odlaskom komunističke utopije u zapećak istorije oslobodili su se planetarni prostori za novu utopiju (koja nekritički veliča slobodno tržište) – data je šansa kapitalizmu da realizuje druš­tvenu zajednicu koja počiva na jednakosti, slobodi i demokratiji, i tako globalizam odene u ruho novog i poželjnog egalitarizma. Ta poslednja decenija XX eka i prva decenija novog mile­nijuma, vreme je punog političkog ozbiljenja američkog neoliberalizma, razumevanog kao globalizam, koji kao svetska ideologija treba da realizuje slobodu, jednakost i demokratiju, i tako ostvari taj čovekov san o harmoničnoj budućnosti sveta. Živeći vreme uniformisanih stilova, formi života, ukusa i interesa, te svetske kulture, na prvi se pogled čini kako se ostvario novi vid egalitarizma, vrsta komunizma. Sve je svakom dostupno, samo uz jedno ali.

Za promenu evropskog stanja stvari naši se autori okreću evropskoj levoj tradiciji (strogo je odvajajući od etablirane evrop­ske levice) i neetabliranoj evropskoj desnici - koja baštini ideje narodnog suvereniteta - da zajedničkom borbom u obliku narod­nog ustanka uspostave novo humano lice Evrope.
(prof. Dr Milimir Mučibabić)