Ozeble ruke Dušana Dušeka, jesu jedan od najčitanijih slovačkih romana poslednjih godina. Reč je o ekspresivnoj, jezički i stilski upečatljivoj priči, u kojoj glavni likovi, učitelj Pajo i njegova prijateljica iz detinjstva Tamara, tragaju za suštinom ljudskih relacija. Metafora zime, u ovoj povesti, uverljivo dostiže do svoje suptornosti, one koja ucrtava toplinu ljudskih dodira.
Američki putopis, smešten u drugom delu knjige, predstavlja samo određenu protivtežnju usporenosti i statičnosti linije sećanja, pri čemu se glavno saznanje sa putovanja postaje činjenicada zebnju i strah za svoje bližnje čovek nosi u sebi gde god da krene. Užanru putopisnog dnevnika sa opisima putovanja i doživljaja Dušek potvrđuje svoj smisao za tačnost opažala, prefinjenu osećajnost i senzibilnost.
