Pitanje „Da li civilizacija civilizuje?” dobar je primer petitio principii i razrešava se potvrdnim odgovorom, jer civilizacija mora činiti ono iz čega izvodimo njeno ime. Međutim, nije nužno pretpostaviti da onaj ko se zalaže za civilizaciju nije svestan ove logičke greške, niti da želi da iskopa jamu za one koji učestvuju u raspravi. Verujem da se prosto radi o želji da se stvar postavi na upečatljiv način, čime se oslanja na izvestan stupanj umne snage prilikom tumačenja.
Embrouz Birs (1842-1914) znameniti je američki novinar, pisac kratkih priča, basnopisac i satiričar. Ostavio je neizbrisiv trag u američkoj književnosti 19. i početkom 20. veka. Najčuvenije njegovo delo Đavolov rečnik koje se sastoji od satiričnih definicija engleskih reči i političkih besmislica odavno pleni pažnju naših čitalaca. Manje je poznato da je Birs jednako dobar pesnik i da je u poeziji takođe podrugljiv i kritičan prema društvenim nepravdama.
Knjiga Oblici gline sadrži pesme i pisma prevedene prvi put na srpski jezik u kojima nam se Birs predstavlja kao pesnik snažnog i osobenog glasa dok u pismima otkriva šta je za njega poezija značila i kakve je zahteve pred nju stavljao.
U ovoj zbirci priča, čitaoci će se sresti sa: duhovima i posednutim kućama, umirućim vojnicima iz građanskog rata, mračnim zverima i osetiće nevidljive sile zla i iskonski strah, zajedno sa Čuvarem mrtvaca.
Neke od priča-Put obasjan mesečinom, Pastir Haita, Oči pantera, Jedan od nestalih, Hladni pozdrav, Hapšenje, Carstvo nestvarnog, i druge
