Mlada japanska umetnica živi i radi u Londonu, ali posle iznenadne smrti oca vraća se u Tokijo na sahranu. Tu biva zatečena običajima i kulturom od koje se udaljila i maskom koju treba nositi, kao u No pozorištu, da bi se zadovoljile društvene konvencije. U isto vrema započinje preispitivanje o svom životu, o korenima koje treba zadržati i putu koji treba naći. Zadivljuje da ovu emotivnu heroinu vodi i crta u slikama bojenim prozračnim akvarelnim bojama zapravo muskarac, Fumio Obata.
