DOMAĆE KNJIGE

Herman Hese u ovoj zbirci koristi formu bajke da bi ispričao najvažniju priču od svih - priču o potrazi za samim sobom.
Njegovi junaci nisu heroji iz legendi, oni su umetnici, sanjari, lutalice, rastrzani izmedju grubosti sveta i lepote duha. Kroz simbole cveća, planina i čarobnih preobražaja, Hese postavlja večna pitanja: Šta znači biti srećan? Koja je cena umetnosti? I da li je moguće vratiti se kući, ako smo se usput promenili?

Ova knjiga je melem za modernog čoveka izgubljenog u buci svakodnevnice. Ona je podsetnik da čuda nisu natprirodne pojave, već trenuci kada napokon razumemo sopstveno srce.

Knjiga kojoj ćete se vraćati svaki put kada vam zatreba uteha, razumevanje i putokaz ka unutrašnjem miru.

"Komplet izabranih dela Hermana Hesea čini dvanaest naslova i ukupno trinaest knjiga u tvrdom povezu sa kutijom.

Spisak naslova:
1. Stepski vuk
2. Sidarta
3. Demijan
4. Igra staklenih perli 1
5. Igra staklenih perli 2
6. Roshalde
7. Gertruda
8. Knulp
9. Nirnberško putovanje
10. Umetnost dokolice
11. Narcis i zlatousti
12. I na kraju šta je sreća
13. Srećan je ko ume da voli

Herman Hese je rođen 2. jula 1877. godine, umro je 9. avgusta 1962. godine. Bio je nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk, Sidarta, Igra staklenih perli.

Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk. Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895. - 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok.

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama, jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

Kroz sva kolebanja svetske istorije i rayvoj naroda, duhovna svojina čovečanstva se održala, učuvala i uvećala. Ko usebi poseduje jedan deo ove svojine, taj prirpada neuništivoj zajdinici duha i ima nešto što niko ne može da mu ukrade, Možemo da izgubimo novac, zdravlje, slobodu, život. Ali samo zajdeno sa životom može da nam bude oduzeto ono što smo zaista stekli i šta imamo u duhovnim vrednostima.

U ovom delu Herman Hese čitaoca vodi kroz prelepe predele u čijoj lepoti je tokom svog života imao prilike da uživa. On s istom toplinom govori i o prijateljima i o nepoznatim ljudima, od školskih dana do duboke starosti, duboko saosećajući sa svakim bićem koje pati.

Naslov knjige ukazuje na to da je reč o putopisu, ali Nirnberško putovanje ne predstavlja samo to; pre svega, ovo prozno delo Hermana Hesea je u stvari izrazito autobiografsko štivo - jedno od malobrojnih koje je napisao čuveni književnik i nosilac Nobelove nagrade za književnost i koji je, gledano sa tog aspekta, krajnje iskreno i, reklo bi se, autentično ispovedno. Jedna od odlika koja se jasno oseća pri čitanju Nirberškog putovanja jeste samoironija koju poneki čitalac može pogrešno da protumači kao samokritiku, čime bi delimično i bio u pravu jer pisac bespoštedno govori o svojim manama i o neprilagođenostirealnom životu vremena u kojem živi, što je razlog njegovog opredeljenja da, kako sam kaže, živi kao pustinjak, izolovan u svom unutrašnjem svetu književnosti i umetnosti.

Igra staklenih perli Muziku sfera i majstora davnih slušamo s poštom, tonuć u milinu, i prizivamo iz vremena slavnih sve duhove na čistu svetkovinu. Uzdižemo se zahvaljujuć tajni čarobnog pisma, u čijoj se srži sav život uzburkani i beskrajni zgrušan u jasna znamenja sadrži. Ko sazvežđa odjekuju kristalno, njihovom smislu životi nam služe, dok oko svetog svog središta stalno po svetlim prostorima kruže.

Kada ovako spolja posmatram svoj život, on ne izgleda bogzna kako srećan. Ali, i pored svih zabluda, još manje smem da ga smatram nesrećnim. Uostalom, sasvim je ludo tako ispitivati šta je sreća a šta nesreća, jer mi se čini da bih najnesrećnije dane svog života teže dao negoli sve vedre...

Hese je 1946. godine dobio najveće svetsko priznanje: Nobelovu nagradu za književnost. Sredinom 60-tih godina postao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih evropskih pisaca za poslednjih 100 godina.

U Heseovoj kritici savremene civilizacije i građanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan život - savremeni čitalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja.

Hese je građanin sveta i vizionar budućnosti. On je neophodan svakom pojedincu koji oseća potrebu za radikalnim menjanjem svojih nazora, svoje ličnosti, svoga načina života.

Hese piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. On lako i brzo osvaja čitaoce svojom neposrednošću, istinitošću, magičnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva.

Roman Roshalde ulazi u red Heseovih dela posvećenih umetnicima! Roshalde je imanje na kojem umetnik doživljava katarzu u traganju za sobom.

Raspet između dubokih veza prema najlađem sinu, pokidanih odnosa sa suprugom i izdajniček strasti da žrtvovanjem porodičnog života i njegovih egzistencijalnih i emocionalnih darova dospe do slobode u usamljenosti koja će u omogućiti otkrivanje i razumevanje jednog dublejg životnog smisla kroz umetnost.

Roman je dramatsko lirska ispovest o putevima ka utopiji kroz žrtvu, o nemogućnosti da se istovremeno može pripadati dvama svetovima, o životu kao odricanju i pomirenju kao jedinstvenom i bolnom dobitku.

Heseov karakterističan stil sav u traganju za onim najdubljim titrajima života, za njegovom kosmičkom tajanstvewnošu koju evocira impresionističkim likovima prirode i nepretencioznom filozofičnošću pripovedanja, daje ovom štivu posebnu čar koja čitaoca uvodi u čudesnu optiku večnih pitanja o značenjima slobode izbora i odricanja.

Srecan je ko ume da voli, naslov je jedne od narativnih epizoda iz ove zbirke koja najbolje izražava Heseovo shvatanje da je ljubav neprekidno egzistencijalno traganje na putu izgradnje i razgradnje sopstvenog identiteta, stanje posebnog nadahnuca i smisla, a nikada posedovanje. U ovoj maloj antologiji sakupljeno je sve ono što je Hese ikada napisao o ljubavi: razlicite književne forme, od poezije i pripovedaka, odlomaka iz eseja i citata iz njegove bogate prepiske, nisu izložene po hronološkom redu ili književno-istorijskom kriterijumu. Moglo bi se reci da predstavljaju tri varijacije na temu - adolescentska ljubav, iskustvo zrele ljubavi koja ce potvrditi njegove slutnje da je prava ljubav samo ona nesrecna, i ljubav prema covecanstvu. Vecina ovih tekstova nepoznata je našim citaocima, a neki od njih objavljuju se prvi put.

Svaki čovek nije on sam nego je i neponovljiva, sasvim posebna, u svakom slučaju važna i znamenita tačka u kojoj se ukrštaju svetske pojave, samo jedanput i nikad više.

Stepskog vuka Hese je napisao 1927. godine. U toj "biografiji duse" svaka licnost je odraz jednog od sukoba autora sa samim sobom, kao ogledalo neprikrivenog razdora i pometnje u samopoimanju.

Ime glavnog junaka - Hari Haler jasno je obelezje, dovoljno za indentifikaciju. Hari Haler ima mnogo toga zajednickog sa Heseom. Sam je Hese kao izdavac rukopisa o izlaganjima Harija Halera, primetio sledece: "Ove zabeleske, bez obzira do koje mere pocivaju na stvarnim dozivljajima , predstavljaju saznanje da se velike bolesti nasega vremena ne mogu savladati na taj nacin sto cemo ih zaobici i ulepsati , to je pokusaj da sama bolest bude predmet izlaganja . "

Celokupno pripovedacko delo Hermana Hesea je autobiografsko, ali sa jednim posebnim obelezjem . Sam Hese je rekao da su to " biografske duse ". Dozivljaji su uglavnom plod maste ali ne u smislu proizvoljnog izmisljanja , vec kao pokusaj da se duboko dozivljavani dusevni tokovi prikazu kao vidljiva zbivanja. Tako je Heseovo kazivanje, s jedne strane, vezano za stvarnost koja je formirana u vremenu, a s druge, za nevidljivu i neoformljenu strvarnost koja ne zna za vreme…

Sidarta, prelepi sin bramana, nezadovoljan duhovnom ispunjenoscu koju mu pruza tradicionalna vera krece na put traganja za krajnjom istinom i konacnim prosvetljenjem, ne odustajuci od svog zivotnog cilja i autenticnosti ni po koju cijenu. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i gradjanskog drustva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan zivot - savremeni citalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja. Hese pise jednostavno i nadahnuto, iskreno i poeticno. On lako i brzo osvaja citaoce svojom neposrednoscu, istinitoscu, magicnim prizvukom svojih recenica i mudrim porukama svog ogromnog zivotnog iskustva.

Narcis i Zlatousti studija je o različitim životnim putevima i različitim svetonazorima Narcisa, redovnika i učenjaka, okrenutog isključivo duhovnom, i Zlatoustog, umetnika koji svojim stvaralaštvom želi ovekovječiti svetovno i slaviti Boga kroz vidljivo.

Različiti pristupi svetu i životu, pa i Bogu, ne sprečavaju njihovo izuzetno prijateljstvo, smešteno u srednjovekovne okvire. Hesse dokazuje da različitost ne mora razdvajati, nego može pružiti nove poticaje i izrasti te obogatiti one koji su u stanju uvideti da njihovo shvatanje nije jedino moguće i prihvatljivo.

Roman je razrada jedne od središnjih preokupacija Hesseova stvaralaštva - motiva opreke između duhovne, misaone egzistencije i čulnog načina življenja, logosa i erosa, dokazujući da upravo opreke međusobnim suprotstavljanjem dovode do novih spoznaja i novih kvaliteta.

Bilo je to još usred veselog mladalačkog doba, i Knulp je još bio živ. On i ja smo onda po žarkom letu putovali kroz neki plodan predeo i nisu nas morile nikakve brige. Preko dana smo išli polako duž žutih pšeničnih njiva, ili bismo ležali u svežem hladu nekog oraha ili na rubu šume, a uveče bih slušao kako Knulp priča seljacima priče, pred decom izvodi igre sa senkama, a devojkama peva svoje bezbrojne pesme...