DOMAĆE KNJIGE

Prvi roman Jahima Topola, Sestra, jedan je od najprevođenijih čeških romana. Objavljen je 1994. godine, a naredne godine Topol za ovo delo dobija prestižnu nagradu Egon Hostovski za „roman koji umetnički prevazilazi standardnu produkciju”.

Služeći se fragmentarnim pripovedanjem u kojem se prepliću stvarnost, fantazija i snovi, Topol nam pruža jedinstvenu sliku života u Čehoslovačkoj krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka. Njegov neobični, pesnički jezik talasa i zanosi, uvlačeći čitaoca u atmosferu društvenog haosa i nesnađenosti koji su usledili nakon Plišane revolucije 1989. godine i posebno se odrazili na život mladih u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Slikajući ovo doba, pisac nam pruža panoramski pregled posleratne istorije Istočne Evrope, posebno se trudeći da uhvati i dočara raspoloženje generacije.

Dugačke narativne celine ispresecane su oštrim i kratkim replikama u uličnom žargonu, vreme ne teče linearno, a stvarnost se meša sa fantastikom, što čitaoca čini jedva svesnim radnje. Međutim, žive, dekadentne, grube i ponekad bizarne slike i jake ekspresije neobično snažno će uvući čitaoca u gotovo postapokaliptični svet romana, u kojem cvetaju kriminal i poroci, i u kojem se košmarna istočnoevropska stvarnost zadnjih decenija 20. veka povremeno prepliće sa komičnim scenama, ali i sa neobično nežnom pričom o ljubavi glavnog junaka i njegove duhovne sestre.

VOLIM TE DO LUDILA

urinirati naspram duge
to je srednjovekovni potvrđen način
kako sprečiti prirodne katastrofe
The English Rogue, London 1665
ili Engleski vagabund
kako frapantno konstatujem na osnovu M. Tvena
opisuje se način u vidu izvrtanja čarapa
naopako
žene mogu izazvati buru
žene koje su izazvale buru
bejahu spaljivane kao veštice
(Plava knjiga str. 20)
volim žene koje izazivaju bure
jednostavnim izvrtanjem čarapa
ali meni je stalo da budem u Čehoslovačkoj
zakon kao kod Švajcaraca
zakon o pokrivenim oknima
ispod svake posrane zgrade
kako možemo da preduhitrimo
spaljivanje žena
popričaću o tome sa svojim poslanikom
moja žena jednom mi je
poklonila militantnu feministkinju
iz južne Francuske na 7 dana
za slobodnu upotrebu
takođe pouku kako je stajalo u zluradom P.S.
ona je neprestano naklapala a kad nisam razumeo

svakodnevno sam se tuširao
i prao čarape
dok je ona u sebe sipala jedno pivo za drugim
kad je ugovarala poslove s Eurakom24
Kod Mačka25
tokom izuzetno vrelog leta
meni u stan gde sam tokom 7 dana prao prozore
utrčavao s krpom čistio usisivačem kuvao i
svakodnevno se tuširao
u načelu vozio se taksijem
po lovu nekakvih glupaka
levičara fantasta koji su mislili
da iskreno pomažu Charté26 ili nešto slično
progurala je njihove akcije u F. organizovan je
odbor za buzere
samo što rekoh
zvižduckajući Pragom
zahtevala je neprestano nadmoć žena nad muškarcima
kad je žena najviše nastojala
i ludo putovala
a haljine i čarape
nikada nije svlačila
kao muškarac ja sam protiv ženskog pokreta
kao ludak serem se na podsmeh
„ž tem a la fuli“
to bejaše jedino što na francuskom

znadoh
to je uopšte nije uzbuđivalo
išla je dalje
sa S. pokupili smo još dve Nemice
organizovali smo dvoboj kod L.
i svi smo se užasno borili
što smatram jedinim pouzdanim načinom
borbe protiv ženskog čarobnjaštva
jer sam smatrao
onog vrelog leta u mladosti a tih leta
bejaše samo nekoliko kada je
sunce pržilo a ja sam pisao Crnu knjigu ‘84
od tog vremena odavno sam se navikao
da su mojim životom zavladale veštice
da duga ima svoj redosled i da je lepa
da i ja imam svoj redosled i da prirodne katastrofe
nisu ni izdaleka najgore
što možeš da vidiš na zemlji
a ako bi to trebalo da bude poslednje
i kad stojiš
direktno u centru eksplozije blizu
devetog talasa
u uništenom gradu
i bojiš se a možda si
doista ludak
i nešto te ugrožava
zauvek