DOMAĆE KNJIGE

Arhivista i službenik Gradske biblioteke Sankt Peterburga Isidor Čagin ima jedinstven dar mnemoniste. Može da pamti tekst, ma koliko da je komplikovan, i da ga se seća kad god poželi. Fenomenalna junakova sposobnost postaje mu teško iskušenje, jer je Čagin lišen obične ljudske radosti – zaboravljanja. Sve sa čim dođe u dodir postaje za njega nezaboravno u doslovnom smislu. Dar predodređuje njegovu ulogu: on je posrednik između nesavršene ljudske prirode i elementarne sile vremena, ali istovremeno i hrabar vitez koji pokušava da od zaborava povrati događaje i imena, i vrati ih u sadašnjost. Ali čak i takav talenat ima svoju lošu stranu. Svaki veliki dar jeste remećenje harmonije. Pamćenju je potrebno zaboravljanje, rečima je potrebna tišina, a izmišljotini – stvarnost.
Kako čovek koji ništa ne zaboravlja može da živi u svetu u kome je sve osuđeno na zaborav?

Najiščekivaniji roman ruske književnosti u 2016. godini, od novog književnog genija, pisca nacionalnog bestselera Lavr!

Nagrađivani ruski pisac, koga nazivaju i „ruskim Umbertom Ekom“, romanom Avijatičar opravdao je epitet grandioznog stvaraoca, podarivši nam blistavu prozu o sećanju i praštanju, krivici i nevinosti, oblikujući je istovremeno i nežno i tragično, sa snažnom duhovnom ali i literarnom dimenzijom, predstavljajući najmračniji period ruske istorije XX veka kroz sudbinu pojedinca, jer, kako ističe, „politika je na margini u odnosu na ono što se događa u duši čoveka“.

Junak romana, vršnjak stoleća Inokentij Platonov, budi se u bolesničkoj postelji i shvata da je izgubio pamćenje. U nadi da će sastaviti konce svog života, na nagovor lekara, počinje da vodi dnevnik sećanja, koja mu silovito naviru, upotpu��ena bojama, mirisima i zvucima ondašnjeg vremena: Peterburg, detinjstvo u vikendici, gimnazija i prva ljubav, revolucija 1917. godine, zaljubljenost u avijaciju, Solovki… ali kako je moguće da se tako jasno seća pojedinosti svoga života s početka XX veka ako su tablete koje uzima proizvedene 1999. godine?


„Upravo će Avijatičar, a ne Lavr, uz još dva-tri dela, predstavljati naše vreme u istoriji ruske književnosti“.

Dmitrij Bikov