DOMAĆE KNJIGE

Komšić nas u jednom sociološkom trileru uvodi u dinamiku katastrofe. Ima tu dosta „državnog razloga“ i „decizionizma“ – tih čarobnih štapića Karla Šmita, koji se prelamaju kroz „razistoriju“ Dobrice Ćosića i njene derivate… Komšić je na pravom tragu da je „AB revolucija“, uz sve pogodno istorijsko nasleđe kao uslova iluminacije, prilično unikatna i još nedovoljno shvaćena… Poučna je ovo studija. Može se reći i katarzična. - Zoran Panović, sociolog

Pisalo se i ranije o temi studije „Refleksije velikog propadanja“… nikada dosad ovako sistematično, kao što je učinio Komšić… O metodologiji i dometima više će reći ljudi iz struke… ja ću ovu belešku završiti parafrazom rečenice iz Otkrovenja Komšićevog imenjaka, Jovana: „Ko pročita ovu knjigu, u ustima njegovim biće slatka kao med, ali će u utrobi njegovoj biti gorka kao pelen.“ Ali onom ko je pročita biće još gorča, a neće znati zašto je gorko. - Svetislav Basara, književnik

Pisac je izričit: kriza pojma prethodi krizi stvarnosti. Nije jezik uslovljen stvarnošću, već upravo jezik propadanja priprema samu propast… Posebno je važna Komšićeva rasprava u kojoj, s jedne strane, strpljivo razgrađuje postavke Karla Šmita, tvorca Nirnberških zakona. S druge strane, nije ga mrzelo (jer Komšić zna gde se krije teorijska riznica) da čita neutešno dosadna politička smatranja Dobrice Ćosića i tumači ih u šmitovskom ključu. - dr Ivan Milenković, filozof

Iznimno značajna knjiga Jovana Komšića odlikuje se visokom razinom konzistentnosti i konzekventnosti, te – što je od posebne važnosti – jasnim i čitkim stilom pisanja, što je čini dostupnom široj obrazovanoj javnosti, uključujući, vjerujem, i mladim generacijama, kojima bi u njoj sadržani izvodi, činjenice i argumenti morali djelovati prosvjetljujuće i otrežnjujuće… Komšić je ovom knjigom afirmirao ideju političke teorije kao neophodnog oružja za bolji svijet, te identitet istine kao domovine vlastite duše. - Prof. dr sc. Lino Veljak, filozof, red. član IANU BiH

"Stvarajući nadmoćno i otvoreno delo o prividima identiteta, Jovan Komšić je kritički i odgovorno obrazlagao svoje mišljenje o suštini ove bezobalne teme i njenih političkih aspekata. To je bio i razlog što je preduzeo dugo putovanje kroz istoriju ideja, što je konsultovao i najrelevantnije umove, od antičkih vremena do protagonista savremene misli. Na okupu, na jednom mestu, našli su se autoru prihvatljivi i neprihvatljivi sabesednici. S njima je, u stvari, vodio dijalog, raspravu i polemiku da bi obezbedio uvide u pluralizam identiteta, da bi spoznao njegovu složenost, teorijski, društveni, kulturni i istorijski značaj. Konačno, da biodgonetajući magnetizam pripadnosti, istovremeno odbranio ideju identiteta, kao pounutrašnjenog, ali i slobodom oplemenjenog nasleđa, samorefleksije, individualne vokacije i postignuća. U tome je zaista i uspeo.


Prof. dr Ratko Božović, kulturolog


Dr JOVAN KOMŠIĆ, redovni profesor Sociologije i Političkog sistema Evropske unije na Ekonomskom fakultetu u Subotici, Departman za evropsku ekonomiju i biznis, Univerziteta u Novom Sadu (u penziji). Rođen 1952. godine u Laćarku, AP Vojvodina, Republika Srbija. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Sremskoj Mitrovici. Diplomirao je (1975), magistrirao (1985) i doktorirao (1993) na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tema doktorske disertacije: „Kritika neostaljinističke teorije države“.



Dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU). Jedan je od osnivača nekoliko NVO iz Vojvodine i Srbije (Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, Novi Sad; Vojvođanski klub, Novi Sad; Društvo za saradnju među narodima bivše Jugoslavije, Beograd; Centar za regionalizam, Novi Sad; V 21, Novi Sad; Asocijacija multietničkih gradova Jugoistočne Evrope – Filija, Novi Sad). Bio je Savetnik Saveznog ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SR Jugoslavije, Rasima Ljajića (2001-2003).



Objavio deset monografija iz sfere političkih i socioloških nauka. Autor je više od 100 radova u stručnim časopisima i zbornicima."