DOMAĆE KNJIGE

Monografija Aktuelna čitanja Kafkinog dela Katarine Pantović predstavlјa dragocen doprinos književnoj teoriji i komparatistici kod nas. S obzirom na to da delo Franca Kafke ima izuzetnu recepciju u srpskoj književnosti, prevodilačku i kreativnu, važno je i u kritičkoj recepciji ukazivati na novija, metodološki raznovrsna pristupanja njegovim književnim ostvarenjima. Autorka u vidu sažetog pregleda u prvom delu studije ukazuje na klјučna tumačenja Kafkine proze tokom 20. veka, posebno se zadržavajući na studijama Kafka: ka manjinskoj književnosti Žila Deleza i Feliksa Gatarija, „K“ Đorđa Agambena i „Ko poseduje Kafku?“ Džudit Batler. Ove inovativne poststrukturalističke uvide ona predstavlјa sa visokom akribičnošću i predočava uopšte značaj interdisciplinarnosti u čitanju Kafke. - Prof. dr Sonja Veselinović

U drugoj pesničkoj zbirci Katarina Pantović bogatim i slikovitim jezikom precizno detektuje intimna gibanja: rastrzanost između pokreta i statičnosti, odlazaka i ostajanja, sadašnjosti i nagrizajućih uspomena. Bilo da se odlučuje za dobrovoljnu izolovanost ili nalazi u prinudnoj zatvorenosti, prelazi velike razdaljine fizički ili tek simbolično, lirska persona sȃma je u vlastitom ograničenom prostoru, ophrvana sećanjima na nešto čega i nije bilo, suočena s mrakom i svetlošću nadirućih čulnih utisaka. Neuspela anestezija iz koje nastaje ova poezija sustiče se s mistikom mora I sirove telesnosti. Potraga za ljubavlju i bliskošću redovno biva okončana ćorsokakom, baš kao i jalova želja za produžetkom i grananjem života. U slikama enterijera I prizorima gradske vreve proganjajuća samosvest prepoznaje nemogućnost povratka u stanje detinje naivnosti i bezbrižnosti. Lirska junakinja provodi vreme u mračnoj čauri samoosporavanja, erotike i potisnutog besa. Ispostavlja se da beg od narušene ravnoteže možemo naći jedino u intimnim ritualima, pred spavanje. - Jelena Marinkov

Katarina Pantović suptilnim glasom progovara o bogatom i dramatičnom identitetskom preispitivanju lirske junakinje, koja je „bleda infantkinja, razorena / svakodnevnim trivijalnostima / i odučena od igre“. Promišljajući svoje mesto u svetu, pre svega preko emotivne (ne)ispunjenosti u partnerskom odnosu i porodičnom okruženju, subjekt ove zbirke kreće se u rasponu od melanholije do prkosa, do lekovitosti, razobličavajući problematiku samoostvarenja. Stvaralački čin pesničkog stvaranja, kao vrhovne sublimacije („Od ovih uspomena mogu da napravim / jedno deponiju od koje zastaje dah, jedino pesmu“), jeste odlika životne snage junakinje kojim se pobeđuju svi naši downi. Jezik ima uporište u savremenom, govornom izrazu, ali ga nadilazi složenom, nenametljivom metaforikom koja spretno lirizuje sve trivijalnosti i pokazuje da prava poezija može biti podjednako prijemčiva i čitaocima koji traže jednostavniji izraz, kao i onim koji insistiraju na razgranatoj i dubokoj refleksivnosti. Lako se identifikujući sa lirskim subjektom, ova zbirka donosi dugotrajni, danas tako redak, čitalački užitak. - Petar Matović