DOMAĆE KNJIGE

Kirsten Torup, najveća živa danska književnica, u ovom romanu šalje protagonistkinju, ratnu udovicu Harijet Bertram, otrestitu gimnastičarku i nekadašnju manekenku i zavodnicu s kopenhaških modnih pistâ, pravo u Minhen 1942, da se „odmori“ u kući zemljakinje Gudrun. Obe su se udale za nemačke pilote. Nemcima kao da je već tada jasno da će izgubiti rat – lazareti su prepuni, racionišu se namirnice, saveznička bombardovanja su svakodnevna – ali niko to ne želi da prizna: odanost Partiji i Vođi, koju mašinerija totalitarne države sprovodi od domara pa naviše, održava se ritualima, operskim premijerama, neprestanom medijskom propagandom i surovim kažnjavanjem neposlušnosti. Harijet Bertram je dosegla dno svoje savesti.

Prisećanja na ljubav dvostruki je portret majke i ćerke – dosledno i radikalno propitivanje odnosa između roditelja i dece, jakih osećanja i konflikata, rođenjem ugrađenih u porodične odnose. Ovo je roman o oslobađanju i gubitku, te na kraju o međusobnom pronalaženju. Kako je autorka rekla prilikom dodele Knjižene nagrade Nordijskog saveta u novembru 2017, ovo je roman „o neuspešnoj i slaboj majci, koja doživotno pokušava da se iskupi za grehe iz mladosti, samo da bi otkrila da nije dorasla mlađim generacijama”.

O romanu su pisale prestižne evropske novine:

Berlingske Tidende

Kirsten Torup sjajno piše o majčinskoj ljubavi i osećanju bespomoćnosti.

Politiken

Roman tako opisuje odnos majke i ćerke, da vam knedla zastane u grlu. To je sjajan prikaz [odnosa], koji je od samog početka nakrivo nasađen, te snažan portret žene koja se nikada nije osećala prilagođena „normalnom” životu.

Jilands-Posten

Snažna proza: čak i roditelji mogu uvideti da deca ne smeju da budu njihovi „projekti”. Novi roman Kirsten Torup povezuje raskošne opise ljudskih karaktera s ubedljivom hronikom propadanja danskog društva u poslednjih nekoliko decenija.