Laza K. Lazarević (1851-1891), rođen je u Šapcu, diplomirao je prava u Beogradu, da bi zatim u Berlinu završio studije medicine. Ostatak života proveo je u Beogradu, gde je radio kao lekar. Iza njega je ostalo devet dovršenih pripovedaka, među kojima su čuvena Švabica i Vetar, i osam nedovršenih, od kojih su neke delovi planiranog romana. Nezavisno od svog nevelikog opusa, on je možda najveće ime srpske knji-ževnosti XIX veka. U ovom izdanju, dopunjenom izborom iz prepiske, sabrano je celokupno delo Laze Lazarevića.
Laza Lazarević jedan je od najznačajnijih predstavnika realizma u srpskoj književnosti i smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke. U tom smislu je on odličan slikar lične drame, unutrašnjih nemira i ličnih kriza pojedinca. U njegovim pripovetkama dominantan je patrijarhalni momenat i slika porodične zadruge, kojoj se žrtvuje čak i lična sreća. Iako je napisao samo devet pripovedaka (još sedam ih je ostalo u rukopisu), svojim pripovedačkim umećem svrstava se u sam vrh srpske prozne književnosti.
U ovom izboru nalaze se sledeće pripovetke: Prvi put sa ocem na jutrenje, Školska ikona, Na bunaru, Sve će to narod pozlatiti, Vetar, Švabica.
Instiktom izuzetno nadarenog i izvornog umetnika Laza Lazarević (1851-1891) je u svoje novele uneo neiscrpne zalihe za njihovo stalno podmlađivanje i priliv novih značenja. Tako ih je osposobio da sa obogaćenim smislom izlaze na površinu tekućeg i aktuelnog vremena i da se sa prilivom estetske sugesije susreću sa svim budućim naraštajima. Zato se Lazarevićevo književno delo, stvarano sedamdesetih i osamdesetih godina devetnaestoga veka, u celini prelilo u dvadeseti vek, i u njemu, pod okolnostima veće literarne konkurencije i strožih estetskih merila, stalno doživljavalo porast afirmacije.
