DOMAĆE KNJIGE

Roman „Tajna starog sidra", namenjen današnjim tinejdžerima, koji će rado čitati i svi oni koji su to bili davnih 70-ih godina, vodi nas kroz uspone i padove neobične ljubavi između trinaestogodišnje Beograđanke i pomorca kadeta koga upoznaje na letovanju u Dubrovniku Ova romantična i setna, zabavna i duhovita ljubavna priča, istovremeno će nas i rasplakati i nasmejati, iznenaditi i uzbuditi, zabaviti i začuditi.
Usled neočekivanog spleta okolnosti i nenadanih otkrića, priča biva prožeta avanturističkim duhom, preplićući se sa istinitim događajima koji su uzdrmali svetsku javnost.

Zanimljivosti i autentičnosti romana doprinosi i bogatstvo ilustracija u vidu pisama, pesama, fotografija, novinskih članaka, stranica iz dnevnika i poverljivih dokumenata.
Pored ljubavnih, drugarskih, pomorskih i porodičnih tajni, knjiga razotkriva još jednu „misteriju", koja je često nerešiva zagonetka za savremene tinejdžere.
Kako se u prošlosti uopšte moglo živeti bez društvenih mreža i pametnih telefona?

Kroz ispovest glavne junakinje, otkrivamo da su se, i bez svega toga, mladi nekada dobro zabavljali: skitali, družili, dopisivali; ludo se zaljubljivali i retko dosađivali; nezaboravno provodili i ljubav vodili…

Lidija Nikolić, poznata kao „čuvar velikih duša", i ovom knjigom dragocenih sećanja prkosi prolaznosti i zaboravu.
Zbirka kratkih priča „Susreti" su anegdotski i memoarski zapisi posvećeni prevashodno umetnicima i neobičnim susretima sa njima koje je autorka imala na svom životnom i književnom putu.
U ovoj svojevrsnoj „autobiografiji o drugima", pored sećanja na velikane pisane reči, autorka evocira uspomene i na susretanja sa značajnim ličnostima iz drugih oblasti umetnosti i života.
Duhovite i setne priče, o malim detaljima iz života velikih, protkane su stihovima, pismima, citatima i odlomcima iz njihovih dela, uz posvete i zajedničke fotografije.
Gledamo ih, i čitamo, neke sa osmehom, druge sa tugom, putujući u prošlost u kojoj su junaci ovih priča ostavili trag za budućnost.

Milica Stojadinović, srpska književnica, prva žena ratni izveštač među Srbima, kći sveštenika, prijateljica Mine Karadžić, poznanica kneza Mihaila i kneginje Julije Obrenović, prijateljica znamenitih Srba i intelektualaca 19. veka – ostala je upamćena kao Srpkinja, kako je i sama potpisivala svoje rodoljubive pesme.
U mladosti lepa, hvaljena, obožavana i tražena, ova velika nada srpske književnosti u starosti je ostala sama, siromašna, napuštena, osoba čiji su susret svi izbegavali i njene pojave se stideli.
Lidija Nikolić je emotivno, toplo i uzvišeno oblikovala njenu tragičnu biografiju prikazujući uzlet i strmoglavi pad književnice koju mnogi smatraju prvom srpskom pesnikinjom u modernom smislu. Njena biografija najviše podseća na antičku tragediju u kojoj čovek ispašta jer se uzdigao iznad ostalih i približio bogovima. Upravo takva je bila životna priča Milice Stojadinović Srpkinje.
Svojim talentom, požrtvovanošću za književnost i nacionalnu kulturu, Milica Stojadinović Srpkinja ima jedinstveno mesto u njoj, a Pčelica joj zasluženo dodeljuje mesto u ediciji ZNAMENITE SRPKINJE IZ PERA KNJIŽEVNICA ZA DECU.

Na Rogu Afrike je knjiga putopisne proze, sastavljena od pisama koje je Ana Novaković slala svojoj majci tokom stručne prakse u okviru UNESCO projekta Osnivanja rezervata na jezeru Tana i stavljanja na listu Svetske baštine. Pored pisama i mejlova, ova knjiga sadrži blog tekstove Ane Novaković i njenog kolege Radima Živockog iz Češke, brojne originalne fotografije nastale tokom tromesečnog boravka u Etiopiji, a kasnije i u Tanzaniji i na Zanzibaru. Na kraju, ono što ovaj putopis čini jedinstvenim su komentari osnovnog teksta, dizajnerski uobličeni kao zasebna celina koja daje objašnjenje brojnih podataka o stanovništvu, istoriji, kulturi i prirodi pre svega Etiopije, na koju se putopis i odnosi. Knjiga Na Rogu Afrike predstavlja osveženje u moru turističkih vodiča i komercijalnih putopisa, jer će kod malih, ali i velikih čitalaca probuditi želju za putovanjem, avanturom i istraživanjem, jer će nas naučiti da možemo biti siromašni, a srećni, jer će nas naučiti da volimo i poštujemo ljude bez obzira na boju kože, veroispovest, materijalni status, jer će nas naučiti da volimo prirodu, poštujemo istoriju i tradiciju, a sve to kroz originalna zapažanja, emotivne i lične kometare i objektivne zaključke autorki.