DOMAĆE KNJIGE

Priče i sećanja Marine Cvetajeve.

„Za razliku od poezije, u prozi je Marina Cvetajeva pisala stalno i isključivo o sebi. Malo je u svetu dela u kojima su pisci imali hrabrosti da s tolikom otvorenošću govore o svojim najprivatnijim problemima. U svojim prozama Cvetajeva je u tom pogledu išla dalje od Rusoa, dalje od Tolstoja, dalje i od svih književnica koje poznajemo. Čitajući njene ispovesti, ponekad hvatamo sebe kako nam zastaje dah od iznenađenja. Prvi put sa svom otvorenošću izlazi nam pred oči jedan problem o kome se nije dovoljno raspravljalo. O ženama su dosad najdublje pisali muškarci. Tek Cvetajeva pokazuje kakvi neslućeni slojevi postoje u psihičnosti žene, slojevi koje tek treba da nam otkrije buduća ženska literatura. Ne ženska zato što bi je pisale žene ili što bi bila namenjena ženama, nego u kojoj bi žena imala smelosti da misli kao žena i piše kao žena, te da nam otkrije to što je u literaturi dosad ostalo neotkriveno.“ – Petar Vujičić

Odabrao i prepevao: Radojica Nešović

Bila je od posebne vrste: ni „od kamena“ ni „od gline“ bila je sazdana. Pa čak – ni „od ploti“. Kao „varlјiva pena morska“. Od vazduha i vode – ne vazduh i ne voda. Od talasa i stene – ne talas i ne stena. Na granici stihija – u sudaru stihija. Sudar stihija. Tek što se popela na vrh talasa, razigrana i šumna – a već je poput čipke nestajala u pesak, pokorno i bez kreta. Ona, što umire u trenu
rođenja i vaskrsava pri svakom novom udaru vala – „srebreći se i sjakteći“. Trenutna i večna, promenlјiva i nepromenjena – Psiha. Živa Duša.

Pavel Jevgenjevič Fokin

Marina Ivanovna Cvetajeva (Марина Ивановна Цветаева, Moskva, 1892 – Jelabuga, 1941) bila je ruska i sovjetska lirska pesnikinja i prozna književnica. Studije je završila na Sorboni. Njena poezija prevedena je na mnoge svetske jezike.