DOMAĆE KNJIGE

Od dobitnika Nobelove nagrade

Roman posvećen peruanskoj duši

Tonjo Aspilkueta je svoj život posvetio kreolskoj muzici. Nesumnjivo je njen najveći poznavalac i kolekcionar u celom Peruu. Umesto da mu intelektualni krugovi iz Lime odaju priznanje, njegova erudicija služi samo da popuni stranice petparačkih časopisa.

Jedne večeri Tonjo odlazi da sluša Lala Molfina, novog gitaristu na sceni. Čim odjeknu prvi akordi, Tonjo će shvatiti da je pred njim izvanredan muzički talenat. Aspilkueta mu u svom tekstu predviđa blistavu karijeru, ali posle izvesnog vremena saznaće da je muzičar umro u potpunoj anonimnosti u bolnici Obrero.

Kako je najveći gitarista Perua mogao ostati anoniman? Zašto je živeo u bedi? Ko je bio Lalo Molfino? Kako je moguće da se niko ne seća njegovog imena i muzike?

Kreolska muzika koja se pojavila u zabačenim ulicama najsiromašnijih delova Lime ujedinila je, možda i prvi put, sve Peruance. Rešen da napiše Lalovu biografiju od koje očekuje da bude i sjajna knjiga o kulturi njegove zemlje i kreolskoj muzici, Tonjo kreće na putovanje u srce Perua.

„Izuzetno samodisciplinovan i brutalno darovit, Vargas Ljosa je sačinio impozantnu sliku života u Peruu sa svim kontradikcijama koje ga sačinjavaju i kritičkim prikazom društva, ali pre svega je stvorio književni univerzum bez premca na španskom jeziku.“ – Lectura, El Mundo

„Izvanredan spisateljski dar Marija Vargasa Ljose obezbeđuje mu zabavni narativ, lišen dogmi aktuelnih događaja, ispunjen esencijalnim pitanjima o kulturi, istoriji, identitetu, usamljenosti, jeziku i ljubavi.“ – El Pais

„Ovim romanom Mario Vargas Ljosa značajno doprinosi istraživanju suštine peruanskog života: on secira ljudsku dramu, izvor nezadovoljstva, tragičnih i sujetnih podviga, slavnih vizija koje nastaju kada nesavršena bića poveruju da su pronašla ključeve savršenstva.“ – Letras libres

Nova edicija Hispanoamerička novela!

Priča o odrastanju i sazrevanju fićfirića iz dobrih, bogataških kuća jednog mikrokosmosa zvanog Miraflores (najbogatija opština, ne samo u Limi, već u čitavom Peruu), koji će u svojim tridesetim — kada se novela završava — postati ono što se današnjom ironičnom urbanom terminologijom zove beautiful people, ispričana je istovremeno realistički i parodijski. Vargas Ljosa je pune dve godine (1965. i 1966) posvetio strpljivom uobličavanju ovog malog remek-dela koje se danas može posmatrati kao sinteza, kao komprimirana esencija njegovog obimnog stvaralaštva.

Bez obzira kakvu će sudbinu Fićfirići imati u celokupnom opusu Vargasa Ljose, taj koktel tema (nasilje, socijalna nepravda, maćizam, otuđenje, osuda društvenog licemerja), stila i omiljenih narativnih tehnika peruanskog nobelovca, ostaje kao sažeti vodič kroz njegovo veliko delo i pouzdana kapija za to uzbudljivo putešestvije.

Prošle su pedeset dve godine otkako su Vargas Ljosa i Markes, dva latinoamerička romanopisca koja su još uvek bila mlada, u Limi vodili ovaj veoma neobičan razgovor koji će čitalac uskoro imati pred sobom. Veoma neobičan, jer u njemu nema nijedne važne reči koja se u međuvremenu nije drastično promenila. Naslov razgovora, Roman u Latinskoj Americi, deluje neutralno, kao jednostavan i jasan opis, ali odmah postajemo svesni da ni roman, ni Latinska Amerika, a pogotovo latinoamerički roman, nisu ono isto o čemu su Vargas Ljosa i Garsija Markes razgovarali u septembru 1967. A tako je, obratite pažnju, upravo zbog toga što su se dogodili Vargas Ljosa i Garsija Markes: jer je ovih pola veka bio period uspeha i uticaja Sto godina samoće, nezimerne ambicioznosti Razgovora u katedrali, čudesa naše tradicije koja predstavljaju Hronika najavljene smrti i Rat za smak sveta; jer ovih pola veka je, takođe, vreme preobražaja našeg političkog sveta (od slučajeva Padilje i Pinočea do fudžimorizma i dugovečnosti Fidela Kastra), a u svakom od njih bila su prisutna ova dva romanopisca. Borhes, o kome se često govori u ovom razgovoru, zauvek je postavio tu ideju u svojoj priči „Pjer Menar, autor Don Kihota“: prolazak vremena – i to njegovo čudesno otelotvorenje u vidu knjiga koje pišemo – menja reči.

Ovo je jedan od najproduktivnijih načina čitanja ovog razgovora. Za nas čitaoce i romanopisce, reči koje su se 1967. koristile kako bi se opisao taj istorijski trenutak više ne postoje: uništene su i ponovo stvorene tokom godina, i mi ih danas ne koristimo na isti način na koji su ih koristili oni.

Dobitnik Nobelove nagrade

Pogledi na Latinsku Ameriku

U izboru Karlosa Granesa

Čini mi se da je moj odnos prema Peruu više preljubnički nego bračni: dakle, prožet ljubomorom, strašću i besom. Svesno se borim protiv svih vrsta „nacionalizama“, nečeg što mi se čini jednom od velikih mana ljudskog roda koja je služila kao alibi za najgore krivotvorenje.

Mario Vargas Ljosa je jedan od najboljih poznavalaca latinoameričke kulture i politike. Svojim intelektualnim i političkim zalaganjem celog života se trudio da tu stvarnost promeni, učini je boljom.

No njegovi stavovi nisu uvek bili isti. Kako je Vargas Ljosa došao do toga da brani liberalna politička načela? Kakav je njegov stav prema latinoameričkoj stvarnosti? Koje opasnosti i nade nazire za svoj kontinent? Kakav su oblik poprimile njegove ideje i njegov angažman? Izbor ogleda u ovoj knjizi nastoji da odgovori na ova pitanja. Osim što odražavaju autorov intelektualni put, u njima se razmatraju sva velika zbivanja koja su obeležila noviju istoriju Latinske Amerike.

Tematski složeni ogledi ilustruju bitke koje je Vargas Ljosa vodio za slobodu, od njegovog otvorenog suprotstavljanja diktaturama, njegovih nada a potom razočaranja u revolucije, njegove kritike nacionalizma, populizma i korupcije, do otkrića liberalnih ideja, njegove bezrezervne odbrane demokratskog ustrojstva i strasti prema latinskoameričkoj književnosti i umetnosti.

„Vargas Ljosa, intelektualac neospornog iskustva i karijere, dao nam je jedan od najboljih rezimea današnjice.“ New York Times

„Knjiga koju vredi pročitati da bi se razumela istorija savremene Latinske Amerike.“ El País, Madrid

Maestralno predavanje o književnosti i današnjici.

„Počeo sam da podučavam književnost dok sam još bio student, 1955, na Univerzitetu San Markos. Ubrzo sam otkrio da je način na koji se književna dela čitaju da bi se posle o njima predavalo veoma različit od čitanja iz čistog zadovoljstva. Ali istovremeno, to akademsko čitanje dopušta da se bolje shvati uticaj koji dobre knjige imaju na život. Zahvaljujući njima mnogo se bolje upoznaje jezik kojim se neko izražava, govori se preciznije, prave se bolje nijanse u onom što se govori, mašta ili sanja, i lakše se kreće po zamišljenim svetovima.“ Mario Vargas Ljosa

Više od tri decenije Mario Vargas Ljosa je gostujući predavač na Univerzitetu Prinston. Njegova predavanju su uvek bila omiljena i iščekivana s nestrpljenjem i radošću. Krasili su ih njegova strast za književnošću i za idejama, njegovo prisustvo kojim je prosto zračio, njegova vezanost za politiku, njegova toplina i dobroćudnost. Poslednji semestar koji je Mario Vargas Ljosa održao na Prinstonu bio je u formi razgovora o književnosti, kulturi i politici. Ova knjiga, sačinjena na osnovu snimljenih razgovora sa studentima, izuzetno je svedočanstvo savremene kulture. Prosvetljujuća na mestima gde se govori o razumu i iskrenim emocijama, ona u čitaocu budi nagon za angažovanjem u društvu u kom se neguje dijalog i poštuje različitost.

„Mario Vargas Ljosa nastavlja da briljira tamo gde je najjači – u književnom i kreativnom besedništvu, u Borhesovom stilu. Iz različitih perspektiva učvršćuje svoju poziciju intelektualca i posmatrača neposredne stvarnosti, koju tako verno preslikava u svojim tekstovima, koji su zapravo kratki eseji u najboljem stilu Montenjovih ogleda.“ La tribuna de Albacete

"Priče o kugi su takođe nadahnute besmrtnim pričama univerzalnog Firentinskog djela. Ovaj komad ne nastoji da bude pozorišna adaptacija Dekamerona, jer bi scenska postavka i dramatizacija stotine priča iz Bokačove knjige bile nemoguć, i u svakom slučaju neizvodiv podvig. Ovo je vrlo slobodna verzija, u manjem formatu, djela koje kao polazišnu tačku koristi suštinsku činjenicu iz Dekamerona - bijeg grupe osoba u imaginarni svijet kako bi izbjegle kugu koja pustoši njihovo okruženje i na nju se nadograđuje pripovijest sačinjena od priča koje fiktivnu stvarnost suprotstavljaju stvarnom svijetu, uzurpirajući stvarne živote svojih protagonista, istovremeno ih izbavlja iz najveće nesreće ljudskog roda: nestanka ili istrebljenja..."

Memoarima Riba u vodi najpoznatiji peruanski autor Mario Vargas Ljosa omogućio je svojim čitaocima uvid u ključne godine svoje mladosti i u zrelog doba u kojima je odlučio da se kandiduje za predsednika Perua. Prvi tok sećanja vraća nas u period od 1946. godine, kada je upoznao svog oca za koga mu je rečeno da je mrtav, sve do 1958, kada mladi pisac napušta Peru i odlazi u Evropu. U drugom toku saznajemo kako i zašto je Vargas Ljosa vodio predsedničku kampanju u Peruu koja se završila porazom od Fuhimorija u drugom krugu. Već narednog jutra, 13. juna 1990, ponovo je otputovao u Evropu i time otpočeo novi period u njegovom životu u kojem književnost još jednom „zauzela središnje mesto“.

Prepoznatljivim majstorskim stilom Mario Vargas Ljosa iznosi jednostavnu istinu o ključnim fazama svog života pružajući nam motive iz kojih su nastala njegova najvažnija književna dela i mogućnost da ih sagledamo u novoj ravni. Riba u vodi predstavlja ne samo strasno i neizostavno svedočanstvo već i jednu od najznačajnijih knjiga iz njegovog književnog opusa.

Savetnik je u svojim propovedima toliko predskazivao da će sile Psa doći da ga uhvate i stave čitav grad pod nož, da se niko u Kanudosu nije iznenadio kada se saznalo da se jedna četa Devetog pešadijskog bataljona iz Baije iskrcala u tom mestu, sa zadatkom da uhvati sveca. Proročanstva su, eto, počinjala da se obistinjuju, reči su se pretvarale u stvarnost. Vest je izazvala burnu reakciju, pokrenula staro, mlado, muško, žensko. Te noći, kad je počeo smak sveta, sav Kanudos se zgrnuo oko Hrama Dobrog Isusa – kostura zdanja u dva nivoa, s tornjevima koji su izrastali i zidovima koji su se postepeno popunjavali – da bi saslušao Savetnika. Vazduh je bio zasićen verskim zanosom izabranih. Savetnik kao da je bio povučeniji u sebe nego ikad.

Ovim romanom Vargas Ljosa izražava svoje nezadovoljstvo, pobunu i neslaganje sa svetom koji tumači glasom punim gneva, groteskne ironije, ali i nostalgije.

Uzimajući za glavni motiv događaje koji su se desili krajem XIX veka u Brazilu, kada je mlada Republika povela rat protiv grupe verskih fanatika u zabačenim severoistočnim visoravnima zemlje, Vargas Ljosa pripoveda oporu i zajedljivu priču o onima koji su na dnu društvene lestvice i koji, umesto da u novoj vladi prepoznaju mogućnost svog spasenja, nalaze strah od promena. Zaostala sirotinja pobuniće se protiv građanskog braka, popisa stanovništva, decimalnog sistema… Kruta vojnička logika nove države neće imati nimalo razumevanja za pomahnitalu sirotinju. Tako će nastati rat za smak sveta sa konačnim bilansom od četrdeset hiljada poginulih.

U romanu uvek ima više laži nego istine, roman nikad nije verodostojna priča. Ovo istraživanje, ovi razgovori nisu mi poslužili da ispričam šta se uistinu dogodilo u Hauhi, nego pre da bih lagao znajući o čemu lažem.
„Pošto nije moguće znati šta se zaista dešava, mi Peruanci lažemo, izmišljamo, sanjamo i tražimo pribežište u iluziji. Usled ovih neobičnih okolnosti peruanska stvarnost, u kojoj svega neznatan broj ljudi zaista nešto čita, postala je književnost. Povest o Majti ne može se razumeti nezavisno od mesta i vremena kad se zbiva, onog doba kada je u Latinskoj Americi, među nestrpljivima, avanturistima i idealistima (i ja sam bio jedan od njih), ideja da će se do slobode i pravde doći pucnjavom iz pušaka postala religija.“Mario Vargas Ljosa
Majta je vođa neuspele trockističke revolucije. Kao što je ugušena pobuna, tako je nestao i njen vođa. Ali jedan pisac je odlučan da otkrije istinu. On kreće u potragu za svedocima događaja koje, kako se sada čini, svi žele da zaborave. Ako ostali ne žele da svedoče o danima u kojima se verovalo u nešto drugo, misli pisac, Majta će sigurno hteti. Ali Majtu nije lako pronaći. I dok pokušava da otkrije ko je Majta, da rekonstruiše ovaj lik izveden iz svedočanstava onih koji su ga poznavali i kasnijeg suprotstavljanja tih subjektivnih priča stvarnosti, pisac upoznaje čoveka koji predstavlja personifikaciju marginalnosti, dete razdoblja političkih strasti i ideoloških sukoba, razotkriva ključni trenutak u istoriji Latinske Amerike dvadesetog veka... I na kraju shvata da i istina ima svoja ograničenja...

U vrlo ranom uzrastu Rikardo ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe: da živi u Parizu. Ali ponovni susret s ljubavlju iz mladosti sve će promeniti. Mlada devojka, nekonformista, avanturistkinja, pragmatična i nemirna, izvući će ga iz malog sveta njegovih ambicija. Svedoci perioda previranja i procvata u gradovima kao što su London, Pariz, Tokio ili Madrid, koji su ovde mnogo više nego poprišta dešavanja, oboje će videti kako im se životi prepliću, ali se u potpunosti ne podudaraju. Pa ipak, od tog plesa susreta i mimoilaženja, priča će, iz stranice u stranicu, biti sve intenzivnija dok ne omogući potpuno utapanje čitaoca u emocionalni univerzum junaka. Stvarajući zadivljujuću napetost izmedju komičnog i tragičnog, Mario Vargas Ljosa se igra sa stvarnošću i fikcijom kako bi izneo priču u kojoj nam se ljubav predstavlja kao nešto što se ne može definisati, kao vlasnica hiljadu lica, poput nevaljale devojčice. Strast i udaljenost, slučaj i sudbina, bol i užitak... Kakvo je pravo lice ljubavi?