Čitajući ove razgovore pred njihovo štampanje, osećala sam uznemirujuće podrhtavanje u solarnom pleksusu. Zamišljam kako stojim u središtu kruga koji opisuje petnaest ogledala. Pogledam u jedno. Okrenem se. Ogledam se iz drugog ugla. Neki odrazi mi se sviđaju više od drugih; neke radije ne bih da vidim. Moram da nastavim da dišem stomakom kako bih proverila valjanost slike u ogledalu.
Ova knjiga govori o borbi za svesnost. Ona istražuje proces temeljnog preobražaja koji se može uporediti s metamorfozom gusenice u čauru a potom u leptira, i detaljno opisuje period koji se provodi u čauri: život koji smo poznavali ostao je za nama, zauvek završen. Ostali smo sasvim sami. Nismo više ono što smo bili, a još uvek ne znamo šta ćemo postati. Upravo u takvim vremenima, vremenima izolacije i tame, ukoliko umemo da razmišljamo srcem, pronaćićemo svoju unutrašnju devicu: onu koja je celovita sama po sebi i potpuno slobodna. Ona, ta naša jedinstvena, neponovljiva istina, otvoriće nas za mogućnosti nekog novog života.
Oslanjajući se na svoju analitičku praksu i na izučavanje snova, poetskih predstava, mitova i rituala inicijacije, Marion Vudam iznosi pred nas sredstva pomoću kojih možemo prevazići različite oblike zavisnosti: anoreksiju, bulimiju,alkoholizam, perfekcioniazam itd. Ona tumači putovanje onih - muškaraca baš kao i žena – koji su pošli u potragu za svojom slobodom i svojim linim identitetom.
