DOMAĆE KNJIGE

Bezvremeni vodič kroz stoičku filozofiju – „Meditacije“ Marka Aurelija

Meditacije ili Samom sebi je remek-delo praktične filozofije koje već vekovima inspiriše čitaoce širom sveta. Nastale kao lični zapisi Marko Aurelijea, ove meditacije nude sažete uvide o životu, vrlini, razumu i načinu kako voditi ispunjeno postojanje.

Kroz svoje misli o prirodi svemira, smislu života i vrednostima koje vode do unutrašnjeg mira, Marko Aurelije nas uči kako da ostanemo racionalni, pravedni i smireni pred izazovima svakodnevnog života. Bez obzira na spoljne okolnosti, njegovo filozofsko vođstvo naglašava da se sve događa prema prirodi i da je mudro prihvatiti život onakav kakav jeste, čuvajući sopstvenu čestitost i racionalnost.

Ovo izdanje dodatno obogaćuje predgovor Vladeta Janković, koji pruža istorijski i kulturološki kontekst, pomažući čitaocima da bolje razumeju postulate stoičke filozofije i primene ih u sopstvenom životu.

Zašto pročitati ovu knjigu:

praktični saveti za svakodnevni život i donošenje mudrih odluka

duboka etička i filozofska refleksija koja nadahnjuje lični razvoj

učenje kako sa smirenošću prihvatiti životne izazove

idealno za čitaoce zainteresovane za filozofiju, samopomoć i lični rast

Misli na sveukupnost čiji si ti samo jedan neznatan deo, na večnost, od koje je tebi dato samo kratko vreme i na sudbinu sveta: kako je neznatan deo toga tvoj život! Zapisujući svoje intimne misli tokom vojnih pohoda na severnoj granici carstva, rimski car i filozof Marko Aurelije ostavio je jedno od najdubljih dela stoičke filozofije – knjigu koja nije bila namenjena objavljivanju, već je služila kao lični podsetnik za to kako živeti u skladu sa vrlinom. Kroz dvanaest knjiga, Aurelije razvija stoičke ideje o razumnoj uređenosti univerzuma, o važnosti objektivnog sagledavanja stvarnosti i neophodnosti prihvatanja onoga što ne može da se promeni. Samom sebi predstavlja jedinstveno svedočanstvo o tome kako najmoćniji čovek svog doba pokušava da ostane veran svojim filozofskim principima i pored životnih oluja. Njegove meditacije, istovremeno duboke i pristupačne, intimne i univerzalne, već vekovima inspirišu čitaoce da preispitaju svoje vrednosti i pronađu put ka istinskoj sreći kroz vrlinu, razum i služenje drugima.

U tihim časovima najviše je voleo da razgovara sam sa sobom, tražeći utehe i potpore u filozofiji. Te razgovore ostavio je bez određena reda zabeležene u spisu Razmatranja o samom sebi.

To je odjek nemira i umora koji je svakodnevno rastao, znak očajanja i straha od smrti koji se nikad ne stišava i ne rastura, odražaj poznih jesenjih dana Rimske imperije, i kad čovek čita taj dnevnik, u kome je car naslikao intimnog sebe, čini mu se kao da hodi po jesenjoj šumi, koja je puna mirisa od zlatnog i purpurnog lišća koje vene.

Ono što najviše zrači iz toga dnevnika, koji nije drugo nego monolog iz tragedije velikog srca, jeste iskrenost carevih sopstvenih osećanja. Šta su bolovi napravili od njega kao čoveka, muža, roditelja i cara, a šta je on kao mudrac napravio od bolova! Sve što je car-filozof pisao o životu i ljudskoj bedi zadahnuo je osećanjima koja je sam negovao.

Vidna je sumnja koja često izbija iz njegova verovanja, vidan je bol koji je bolovao u časovima sumnje, napor da razumom stečene misli pomiri s verom u svom osećanju, kao što je vidna i vera u nepobedivost ljudskog uma…

Delo Samom sebi, nije (auto)biografija u uobičajenom smislu, već otkrivanje unutrašnjeg života; to su komentari i zapovesti autorovog moralnog života, memoari njegovih misli. U ovim obraćanjima sebi, ovim načelima i pravilima života i morala, on otkriva svoje najtajnije misli, ne prikriva slabosti i prekore, već podstiče sebe da napreduje na putu vrline.

O autoru:
Marko Aurelije (lat. Marcus Annius Catilius Severus; od 130. godine: M. Annius Verus; posle usinovljenja 138. godine: M. Aelius Verus Aurelius Caesar; kao car: Imp. Caesar M. Aurelius Antoninius Augustus) – (rođen 26. aprila 121. godine u Rimu, umro 17. marta 180. godine u Vindoboni – danas Beč). Bio je rimski car, naslednik i posinak Antonina Pija, pripadnik antoninske dinastije i poslednji u nizu „petorice dobrih careva”. Marko Aurelije je bio stoički filozof, a svoje poglede zapisao je na grčkom jeziku u beleškama koje nose naslov Τά εις εαυτόν („Samom sebi”).

Marko Aurelije i Epiktet predstavljaju najznačajnije predstavnike stoičke škole. "Imaj, dakle, na umu, kad te neki događaj ispuni tugom, da primeniš ovo pravilo: nije nikakva nesreća iskusiti kakav nesrećan događaj, već prava sreća podneti ga hrabro i čvrsto!"

Razmatranja o samom sebi je dnevnik Marka Aurelija, rimskog cara i poslednjeg velikog predstavnika stoičke filozofije, u kome je car naslikao intimnog sebe, kao onaj umetnik što potomstvu ostavlja svoj portret, čini mu se kao da hodi po jesenjoj šumi, koja je puna mirisa od zlatnog i purpurnog lišća koje vene. Ono što najviše zrači iz toga dnevnika, koji nije drugo nego monolog iz tragedije velikog srca, jeste iskrenost carevih sopstvenih osećanja. Šta su bolovi napravili od njega kao čoveka, muža, roditelja i cara, a šta je on kao mudrac napravio od bolova! Sve što je car-filozof pisao o životu i ljudskoj bedi zadahnuo je osećanjima koja je sam negovao.

Vidna je sumnja koja često izbija iz njegova verovanja, vidan je bol koji je bolovao u časovima sumnje, napor da razumom stečene misli pomiri s verom u svom osećanju, kao što je vidna i vera u nepobedivost ljudskog uma, koji ga spasava od asketske suvoće, kvijetizma i očajanja.

Miloš N. Đurić

Ova knjiga je niz misli Marka Aurelija o srećnom i uspešnom životu. Za razliku od većine dela stoičke filozofije, može biti zanimljiva i običnom čitaocu i obezbediti mu svojevrstan „model za život“. Ona vam može pomoći u rešavanju svakodnevnih problema i savladavanju strahova i iskušenja, ali vas takođe može naučiti da sreću pronađete u jednostavnosti. Verovatno je jedna od najboljih knjiga zapadne filozofije i kada je budete pročitali, činićete to uvek nanovo.

Obrasci volje i sreće : stoički trebnik / Epiktet, Marko Aurelije ; odabrao, uredio i preveo Dimitrije Frtunić