DOMAĆE KNJIGE

Napustio sam zavičaj, založio imanje, ostavio udobnosti i predao se u ruke sudbini da me ponese kuda joj bude po volji. Poželeo sam da uskrsnem već umrlo lutajuće viteštvo, i već odavno sam, i ako se ovde sapletem, tamo padnem, onamo strmoglavim a ovamo pridignem, velikim delom ispunio svoju želju, pomažući udovicama, štiteći device i braneći udate žene, siročad i beskućnike, što je služba svojstvena i prirodna vitezima lutalicama; i tako sam svojim srčanim, mnogim i hrišćanskim podvizima zaslužio da se već pojavim u štampi u bezmalo svim, ili u većini naroda na svetu.

U ovom remek-delu španske i svetske književnosti dirljivi zanos jednog plemića iz Manče, strastvenog čitaoca viteških priča, nagoni ga da se upusti u najraznovrsnije podvige i diskusije na temu rata i mira, književnosti i umetnosti, vaspitanja i ljubavi. U društvu vernog štitonoše Sanča Panse, on jezdi pod suncem vrelog španskog neba, utire suze nevoljnima i vraća slobodu potčinjenima. Branilac čovekove slobodne volje, don Kihote je često i revolucionar, koji se u više mahova i otvoreno buni protiv društvenog poretka, neodoljiv u svojoj srčanosti i nepokolebljivom stremljenju ka najvišim idealima.

„Kakav je spomenik ova knjiga! Kako se njegov stvaralački genije, kritičan, slobodan i ljudski, uzdiže iznad svog vremena!“
– Tomas Man

„Don Kihote je izašao u svet koji se pred njim široko prostirao. Mogao je u njega slobodno da zakorači i da se vrati kući kad god bi poželeo. Prvi evropski romani su hodočašća preko sveta, za koji se činilo da nema granica.“
– Milan Kundera

Čuvena priča o Alonsu Kihanu, španskom plemiću iz 17. veka, strastvenom čitaocu viteških priča, ne prestaje da oduševljava čitaoce.

Vanvremensko promišljanje o ljudskoj prirodi i njenim neizbežnim protivrečnostima.

Don Kihot je toliko opčinjen čitanjem viteških romana, da je i sam odlučio da postane vitez. U društvu svog vernog Sanča Panse, lukavog i u izvesnoj meri pronicljivog, kreće u smele avanture. Dok zajedno lutaju svetom, mašta ostarelog Kihota odvodi ih u razne avanture i nevolje – među kojima je i čuvena borba sa vetrenjačama, simbol slepe vere u ideale.

Iako je isprva nastao kao parodija na popularne viteške romane, Don Kihot je uspeo da nadmaši vreme u kome je napisan i postao je simbol istrajnosti običnog čoveka koji se bori za svoje ideale, dok Sančo Pansa predstavlja arhetip odanosti i prijateljstva.

Zbog svoje eksperimentalne forme i književne razigranosti, Don Kihota mnogi smatraju prvim modernim romanom, a takođe je i jedan od najčešće objavljivanih i najprevođenijih romana na svetu. Imao je veliki uticaj na mnoge svetske književnike, od Dikensa, preko Flobera do Melvila i Foknera, koji su ovaj roman čitali bar jednom godišnje, „kao što neki čitaju Bibliju“.

„Samo za mene rodio se Don Kihot, i ja samo za njega.“ – Migel de Servantes

„Od svih izvrsnih likova u hrišćanskoj književnosti, Don Kihot se izdvaja kao najsavršeniji, ali on je lep samo zato što je istovremeno i smešan.“ – F. M. Dostojevski

„Kakav je spomenik ova knjiga... Kako se njen stvaralački genije, kritičan, slobodan i ljudski, uzdiže iznad svog vremena.“ – Tomas Man

Don Kihot smatra se jednim od najznačajnijih dela svetske književnosti, a često i prvim modernim romanom. Dodeljena mu je titula „najboljeg književnog dela svih vremena“ i smatra se najprodavanijim romanom svih vremena. Preveden je na više od 140 svetskih jezika.

"Don Kihot", klasično delo srednjevekovne književnosti i najupečatljivije delo Migela de Servantesa i danas stoji kao kamen temeljac savremenog romana. Po formi, dijalogu i naročito ispoljavanju unutrašnjih osećanja likova, Servantes je nacrtao obrazac po kome se razvijao moderni roman do današnjih dana.Priča o zanesenom plemiću Don Kihotu od Manče, njegovom pomoćniku i "saborcu" Sanču Pansi i Don Kihotovoj ljubljenoj, bespomoćnoj Dulsineji zabavlja, gali i podučava srca i umove čitalaca već vekovima.

Čuvene vetrenjače na koje se Don Kihot u svojoj želji za pustolovinama namerio, služe i danas kao simbol za nepoteban i suvišan poduhvat, čije je vinovnik žrtva preterane revnosti i nedostatka osećaja za realnost. Serventes majstorski kritikuje i ponedge izvrgava ruglu društvo i poredak kasnog srednjeg veka u Španiji kroz lik Sanča Panse, Don Kihotovog vernog i opreznog pomoćnika, čiji "glas razuma" ovaj nikada ne posluša. Tako izveštačenost, snobizam, nedostatak dodira s realnošću, sebičluk i nesolidarnost...Sve one karakteristike kojih se ljudi, kako se čini, ni najmanje nisu oslobodili ni sada, u 21. veku, dolaze glave "plemenitom vitezu Don KIhotu od Manče". Zato je Servantesov "Don Kihot" tu da nas nasmeje i podseti da smo pored svega i povrh svega, svi samo ljudi s dve noge na zemlji, i da je to, za većinu stvari, sasvim dovoljno.

Među mnogim pohvalama koje su zaslužile Servantesove novele, možda je najčuvenija ona koju je izrekao Gete. Ona se nalazi u jednom Geteovom pismu Šileru iz 1795. godine: „U Servantesovim novelama našao sam pravu riznicu pouka i zadovoljstava. Kako je radosno moći prepoznati kao dobro ono što je već poznato kao takvo, i koliko brže idemo svojim putem kad naiđemo na dela ostvarena prema načelima koja se trudimo i sami da primenimo u meri svojih sredstava, na svom sopstvenom tlu!“

Don Kihot je osvedočeno remek delo ne samo španske već i svetske književnosti. Iako u osnovi parodira viteške romane, Servantes postiže mnogo više: postavlja temelje modernom evropskom romanu i oblikuje lik Don Kihota koji nadmašuje i svog tvorca i epohu u kojoj je stvoren. Glavni junak postaje inspiracija mnogim umetnicima širom sveta, ali i simbol običnog čoveka u borbi za ostvarenje svojih ideala, kao što će i konjušar Sančo Pansa postati sinonim prijateljske odanosti.

Servantesov roman po mnogim tumačima predstavlja prvi moderni roman svjetske književnosti. Don Kihot, plemeniti idalgo od La Manče, šesnaestovjekovni je plemić koji, pod uticajem čitanja viteških romana, kreće u ostvarivanje svojih fantazija. U ovom se Servatesovom djelu vrtoglavo prepliću stvarnost i fikcija, jedu jedno drugo, te stvaraju očaravajuću priču prepunu humora, romanse ali i tuge. Don Kihotov put u potrazi za svojim viteškim idealom, jedna je od najuzbudljivijih književnih avantura koja je Servantesa smjestila u sami vrh najznačajnijih svjetskih pisaca uz Šekspira sa kojim dijeli, ne samo godinu smrti već i isti intenzitet genija. Don Kihot, primijetio je Harold Blum, nije ni ludak ni budala. „Njegovo je viđenje stvari uvijek dvostruko: on vidi ono što i mi vidimo, ali vidi i još nešto“ što nama izmiče, „neku moguću slavu“ ili veličinu za kojom čezne i za kojom je u stalnoj potrazi.

Servantesov roman po mnogim tumačima predstavlja prvi moderni roman svjetske književnosti. Don Kihot, plemeniti idalgo od La Manče, šesnaestovjekovni je plemić koji, pod uticajem čitanja viteških romana, kreće u ostvarivanje svojih fantazija. U ovom se Servatesovom djelu vrtoglavo prepliću stvarnost i fikcija, jedu jedno drugo, te stvaraju očaravajuću priču prepunu humora, romanse ali i tuge. Don Kihotov put u potrazi za svojim viteškim idealom, jedna je od najuzbudljivijih književnih avantura koja je Servantesa smjestila u sami vrh najznačajnijih svjetskih pisaca uz Šekspira sa kojim dijeli, ne samo godinu smrti već i isti intenzitet genija. Don Kihot, primijetio je Harold Blum, nije ni ludak ni budala. „Njegovo je viđenje stvari uvijek dvostruko: on vidi ono što i mi vidimo, ali vidi i još nešto“ što nama izmiče, „neku moguću slavu“ ili veličinu za kojom čezne i za kojom je u stalnoj potrazi.

"Don Kihot", klasično delo srednjevekovne književnosti i najupečatljivije delo Migela de Servantesa i danas stoji kao kamen temeljac savremenog romana. Po formi, dijalogu i naročito ispoljavanju unutrašnjih osećanja likova, Servantes je nacrtao obrazac po kome se razvijao moderni roman do današnjih dana.