DOMAĆE KNJIGE

Cilj ove knjige jeste osposobljavanje čitalaca za pisanje složenijih aplikacija za AVR familiju mikrokontrolera, specifično za mikrokontroler ATmega328P, platformu Arduino UNO, razvojno okruženje Eclipse, upotrebom programskog jezika C. Takođe, kao još jedan od ishoda jeste i mogućnost organizacije projekta većeg obima u manje, zasebne, logičke celine.

Dodatno, stavljen je akcenat na razumevanje rada određenih periferija mikrokontrolera koje se često koriste u praksi, kao što su različite vrste tajmera, jedinica za serijsku komunikaciju, memorije itd. Konačno, kao poslednji cilj ove knjige, izdvaja se razumevanje koncepta operativnih sistema za rad u realnom vremenu i pisanje jednostavnijih programa u okviru ArdOS operativnog sistema.

Ovo predstavlja izuzetno korisnu veštinu, budući da se operativni sistemi za rad u realnom vremenu izuzetno eksploatišu u praktičnom radu sa mikrokontrolerima.

Lukić u svojim pesničkim tekstovima, pre skaskama ili kažama nego pesmama, suvereno koristi arhaizme, provincijalizme, makaronizme, anglizme, germanizme, originalne lekseme na stranim jezicima, šatrovačke izraze, razne vrste slenga... da bi stvorio u čitaočevoj svesti što uverljiviju sliku pesničkog doživljaja. Pri tom, on ne beži od narativnosti niti, u vezi s tim, od instrumentalizacije toka svesti.
U Lukićevim pesmama izmešani su sjaj i beda sveta i sve se vrti u tom prikazaniju kičerskog kovitlaca. Najekstremnije vrednosti egzistiraju jedna pored druge u sumanutom haosu. Njegov lirski subjekt se tom karnevalskom kolovratu čas veselo podsmeva, a čas zgađeno i sa prezirom okreće glavu od njega. Lukićeve pesničke slike su plodovi razuzdane mašte, ali i veristički zapisi iz svakodnevice koji ponekad podsete na davno prošla vremena proze crnog talasa. One znaju da budu drastično suprotstavljene jedna drugoj. Na primer, knjiga Sa poligrafa počinje idiličnom, poetičnom ali, u stvari, humornom i ironičnom slikom u kojoj lirski subjekt gotovo leprša u pubertetskoj imaginarnoj ljubavi sa Monikom Beluči na baruštini kraj Lešnice („o pecanju sa moniccom belucci na azemovoj bari”); njoj je suprotstavljena raskalašna, delimično pornografska, hedonistička pesma „o ljubavi seksu i recitovanju u antwerpenu”, situirana u jednu od najvećih belosvetskih luka. Toj pesmi kao potpuni opozit može stajati i „iskrena pesma deklamovana za rođendan u kafani”, groteska čija tema je seksualnost među stogodišnjacima.

O knjizi su rekli:
Zvonko Karanović:
Rukopis je britak, duhovit, ironičan, različit od svega što se piše na sceni, i potpuno se uklapa u koncept Enklave. Uostalom, čitao sam i Body & Copper, koji mi se takođe dopao, tako da sam imao očekivanja od tebe.

Nadežda Purić Jovanović:
Pesme su apsolutno genijalne, leksika fenomenalna, ironija, parodija, pastiširanje… Osećaj za meru, duhovitost, razgovornost, kompozicija knjige, citati, govorne formule, podela na cikluse, aluzije itd. – sve pet!

Dragan Vukićević, Čikago:
Čitajući pesme, prikazaše mi se Prever i Bukovski, za istim stolom, u nekom baru punom prostitutki…

Ne događa se često, zapravo kod nas – uopšte, da jedna knjiga poezije ugleda svoje drugo izdanje i to još obogaćena i engleskim prevodom stihova!
Nakon što je prvo izdanje planulo, a autor ovenčan najvećom pesničkom nagradom UKS-a „Milan Rakić“, imamo veliko zadvoljstvo da najavimo izlazak drugog izdanja ove nesvakidašnje zbirke poezije koja svojim kvalitetom, jezikom, snagom vizije, razigranošću jezika umnogome prevazilazi sve viđeno u modernoj poeziji. Sve što budete pročitali nakon ove zbirke biće vam dosadno, prazno, isprazno.
Direktnim, brutalnim jezikom na tragu Bukovskog, poigravajući se ritmom, rimom, pravilima poput pravih modernista, garnirajući sve to „igrama“ – narodnim jezikom razbrajalica, poskočica i folklornih umotvorina – Lukić pravi maestralnu kompoziciju ovih pesama ljubavnih o telu i bakru što tvore čudesni amalgam Umetnosti reči.