DOMAĆE KNJIGE

Mirča Elijade (Bukurešt, 28. II 1907. Čikago, 22. IV 1986) diplomirao je filozofiju u rodnom Bukureštu sa radom o filozofiji renesanse (1928) i u Kalkuti, Indija (decembar 1928. - decembar 1931.). Doktorirao je filozofiju u Bukureštu, tezom o metodama mišljenja i prakse u jogi (1933). Između 1933. i 1940. istovremeno se bavi obimnim naučnim radom, beletristikom, publicistikom, kao i predavanjima iz filozofije i istorije religije na Univerzitetu u Bukureštu. Tokom rata bio je ataše za kulturu rumunske ambasade u Londonu (1940. 1941.) i u Lisabonu (1941. 1945.).Od 1945. živi u Parizu, gde predaje istoriju religije, najpre na École Pratique des Hautes Études (do 1948), potom na Sorboni. Nakon što je pozvan u SAD, posle godinu dana predavanja u svojstvu vanrednog profesora za Haskell Lectures (1956. 1957.), prihvata mesto redovnog profesora i upravnika Katedre za istoriju religije na Univerzitetu u Čikagu, koja od 1985. nosi naziv Katedra Mirča Elijade. Iz njegove izuzetno obimne bibliografije izdvajamo hronologiju radova iz beletristike (prva izdanja objavljena na rumunskom): Izabel i đavolje vode (1930); U manastiru na Himalajima (1932); Majtreji (1933); Povratak iz raja (1934); Svetlo koje se gasi (1934); Indija (1934); Gradilište, indijski dnevnik (1935); Huligani (1935); Gospođica Kristina (1936); Zmija (1937); Svadba na nebu (1938); Tajna doktora Honigbergera (1940); Novele (1963); Sećanja i Mansarda (1966); Na ulici Mantuleasa (1968); Kod Ciganki i druge priče (1969); Tri gracije (1971); U dvorištu kod Dionisa (1977).

Napisan 1928. godine, kada je autor imao 21 godinu Gaudeamus predstvlja nastavak Romana kratkovidog adolescenta koji je, istovremeno, blisko povezan sa svim tekstovima koje je Mirča Elijade napisao u tom periodu...

U Gaudeamusu, Elijade je prešao sa koncepta na likove, inscenirao je diskusiju kao sukob između različitih ljudi, kao "pozorište ideja" koristeći međutim stvarne pojedince...

Ono što su likovi u prvom romanu zamišljali, svaki polazeći od sopstvenih opsesija, i prikrivajući ih, sada izlaže pripovedač, da ih se oslobodi i na taj način stvori polazište za portret generacije, koja je sa istorijske tačke gledišta stvarna.

U formi dnevnika jednog gimnazijalca – u kojem čitamo o svakodnevnom životu u Bukureštu početkom XX veka, o njegovim profesorima, drugovima iz odeljenja, školskim i ljubavnim rivalstvima, njegovim prvim seksualnim iskustvima – predstavljaju nam se teme religije, samospoznaje, seksualnosti, umetničkog stvaralaštva, sve one teme koje su okupirale Mirču Elijadea, jednog od najpoznatijih ne samo rumunskih već i svetskih intelektualaca, sve do kraja njegovog života. Roman kratkovidog adolescenta napisan je u vreme kada je Elijade bio u istom uzrastu kao i junak knjige, ali je pronađen znatno kasnije i objavljen posle piščeve smrti 1986. godine. Kao takav pruža jedinstveni uvid u rani period stvaralaštva velikog romanopisca i filozofa religije.

Pogovor i film po romanu – Frensis Ford Kopola:
„Film Mladost bez mladosti, o starijem profesoru koji zbog svog misterioznog podmlađivanja biva meta nacista, u vreme Drugog svetskog rata, ljubavna je priča obavijena misterijom…
Očarao me je glavni lik priče, Dominik Matej – polimat, lingvista, poznavalac sanskrita i stručnjak za komparativnu religiju, baš kao što je bio i sam Elijade… Nisam snimao skoro deset godina. Kao što biva, u mladosti sam želeo da snimim autorske fi lmove, umetničke filmove, eksperimentalne filmove – sve te vrste filmova koje niko ne bi želeo da finansira. Shvatio sam da nešto mogu da naučim od svoje ćerke Sofije, koja je otišla u Japan i, radeći na mladalačkom filmu u gerilskom stilu, napravila Izgubljene u prevodu kako je ona htela. Uzbudila me je pomisao da bih možda mogao i ja da snimim film u ’mladalačkom gerilskom stilu’. Bio sam siguran da to još mogu. Shvatio sam da bih, poput Dominika Mateja, mogao sebi da prigrabim slobodu koja je povezana s mladošću, i zajedno sa tom šansom ponovo da postanem mladi filmski stvaralac.“ Ovaj roman je drska iluzija povratka u mladost sredstvima mašte i literature, originalni „kazan“ Zapada i Istoka, fantastike, mistike, istorije, lingvistike, uporedne religije, mraka nacizma, ljubavi… „zakuvan“ prošlošću, sadašnjošću i budućnošću.

Prvi put na srpskom jeziku ROMAN Bengalska noć – Maitreji, potpisan imenom Mirča Elijade, čuvenog istoričara religija i stručnjaka za mitologiju i alhemiju.
Geopoetika u svojoj poznatoj ediciji Retro premijere otkriva najpoznatiji ROMAN znalca Dalekoistočnih filozofija.
Bengalska noć – Maitreji, iako pre svega ljubavna priča napisana 1933. godine, po svojoj evropsko-indijskoj temi i klasnim i rasnim predrasudama, kao da je napisana danas!
Knjiga koja potvrđuje pravilo snage ljubavi: kako se nadmene predrasude evropskog intelektualca prema tamnoputoj indijskoj devojci tope pred njenom lepotom, dobrotom i talentom. I kako evropocentrizam nalazi sklad sa drevnom I bogatom kulturom Indije.
Kako se ljubav I filozofija ujedinjuju u dramu i uzbuđenje čitanja!
Prvi roman Mirče Elijadea koji Geopoetika u nizu započinje da kontinuirano i premijerno objavljuje.

Rasprava o istoriji religija je delo Mirče Elijadea, jednog od najvećih autoriteta u oblasti komparativne religije, a koje za cilj ima upoznavanje čitalaca sa „lavirintom složenosti religijskih podataka, njihovim osnovnim oblicima i raznovrsnostima kultura koju oni odražavaju.” Elijade, u ovom delu, proučava hijerofaniju na različitim kosmičkim nivoima (nebo, voda, zemlja, kamen), zatim biološku hijerofaniju, kao i lokalnu hijerofaniju i mitove i simbole. Međutim, oni se ne proučavaju kao odvojeni fenomeni, niti je u delu prisutan bilo kakav trag pozitivizma ili racionalizma prilikom proučavanja ovih fenomena. Elijade insistira da se religijski fenomeni prvenstveno moraju proučavati u njihovoj sopstvenoj ravni stvarnosti. Informacije o bogovima neba, obožavanju sunca, simbolizmu vode, obredima plodnosti, svetim mestima i sl. razlozi su po sebi za čitanje ovog dela. Ipak, smatra se da je najdragoceniji Elijadeov pristup prirodi religijskih fenomena. Poznavanje suštine religijskih fenomena izmiče psiholozima, sociolozima, lingvistima i ostalim stručnjacima, jer ih oni ne proučavaju kao religijske fenomene. Sudeći prema Elijadeu, oni su propustili jedan nesvodljiv element unutar religijskih fenomena, a to je element svetog. Elijade je pokazao načine po kome su se manifestovali ljudski napori za život u sferi svetog unutar raznovrsnih kultura i kako su se, sa zanimljivim varijacijama, određena verovanja, rituali, simboli i mitovi održali.


Mirče Elijade (Mircea Eliade ; Bukurešt, 9. 3. 1907 - Chicago, 22. 4. 1986), američki kulturni istoričar rumunskog porekla i rumunski književnik. Jedan od najvažnijih svetskih stručnjaka u oblasti komparativne analize religije. Studirao je filozofiju u Bukureštu, gde je diplomirao radom o filozofiji renesanse (1928). Kada mu je bilo 21 godina, nakon diplomiranja, otišao je u Indiju, gde je u Kalkuti studirao sanskritski jezik i jogu sa profesorom Dasguptom. Doktorirao je filozofiju u Bukureštu, tezom o metodama mišljenja i prakse u jogi (1933). Između 1933. i 1940. istovremeno se bavi obimnim naučnim radom, beletristikom, publicistikom, kao i predavanjima iz filozofije i istorije religije u Univerzitetu u Bukureštu. Tokom rata bio je ataše za kulturu rumunske ambasade u Londonu (1940. i 1941) i u Lisabonu (1941-1945). Dolaskom komunizma, Elijade je nakon rata 1945. godine izbegao u Pariz, gde predaje istoriju religije, najpre na ,,École pratique des hautes études" (do 1948), potom na Sorboni. Od 1957. godine sve do svoje smrti 1986. godine živeo je u Čikagu, gde je bio redovni profesor na Univerzitetu u Čikagu, i šef katedre za istoriju religije, koja je 1985. godine nosi naziv ,,Katedra Mirča Elijade". Proučavao je religiju primitivnih društava Australije, Polinezije i Afrike, kulture drevne Indije, Egipta, Grčke i Rima. A History of Religious Ideas, Vol. 1 (trans. Willard R. Trask), University of Chicago Press, Chicago, 1978 Images and Symbols: Studies in Religious Symbolism (trans. Philip Mairet), Princeton University Press, Princeton, 1991 Myth and Reality (trans. Willard R. Trask), Harper & Row, New York, 1963 Myths, Dreams and Mysteries (trans. Philip Mairet), Harper & Row, New York, 1967 Myths, Rites, Symbols: A Mircea Eliade Reader, Vol. 2, Ed. Wendell C. Beane and William G. Doty, Harper Colophon, New York, 1976 Patterns in Comparative Religion, Sheed & Ward, New York, 1958

Oslanjajući se na mnoštvo podataka iz različitih enciklopedija, Elijade je osmislio ovaj zbornik u kojem su glavne religije raspoređene po abecednom redu. Vodič sadrži informacije o nastanku 33 svetske religije, kao i informacije o verskim običajima, pojmovima i ličnostima koje su u njemu navedene. Knjiga je podeljena na makro i mikro-rečnik.
Makro-rečnik definiše svetske religije, među kojima su i šinto, šamana, taoizam, južnoameričke religije, slovenske i baltičke religije, konfučijanizam, egipatske misterije i religije Okeanije.
Mikro-rečnik definiše reference kroz duža objašnjenja u makro-rečniku.

Od kamenog doba do Eleusinskih misterija; Od Gautame Bude do trijumfa hrišćanstva; Od Muhameda do Reformacije.