DOMAĆE KNJIGE

Nema plemenitije stvari nego kad čoveku omogućiš da zabeleži sebe.

Dok je radio kao profesionalni novinar, Miroslav Antić je u novosadskom Dnevniku pisao kolumnu „Obično petkom“, u kojoj je donosio reportaže, anegdotska razmišljanja, prikaze, svedočanstva i opaske. Ali ne treba tražiti u tim tekstovima prozaičan novinarski opis ili puko prenošenje informacija – Antić i u novinskom tekstu uvek ima zrno poetske pobune i lirski komentar.

U lepoti ovih tekstova treba tražiti pre svega istinu da u našem trajanju nailazimo na razna pitanja, a pesnik u ulozi novinara na njih uvek ima odgovor: neočekivan, nužan, nepobitan...

„’Obično petkom’ bio je moj pokušaj da sa malo tuge i osmeha imitiram Čehova. Ja sam drukčiji temperament, pa to nije ni nalik na njega, mada bih bio ponosan da jeste... Mislim da sam u novinarstvu stvorio nešto između informacije i književnosti – nekakav hibrid koji je potreban čitaocima, koji smo mi zvali feljtonistika. Novine su, iz dana u dan, pune vesti, informacija, a čoveku je to malo. Voli da pročita tekst koji ne pripada šemi, liči na život. To sam našao.“ – Miroslav Antić

Vojvodina • Roždestvo tvoje • Srem

Ravnica iz koje je potekao za Antića nije geografsko poreklo već ishodište jednog mentaliteta. Poeme su za njega i kovitlac istorijskih zbivanja i orkan snoviđenja, ono što steže grlo i ono što izlazi iz grla, one su i molitva i psovka, breme uspomena i uzlet do jezera rodnog neba.

Možda i više nego u pesmama, Miroslav Antić je u poemama svevremeni liričar panonskog pejzaža i dečak koji peva himne oranica.

„Antićeva Vojvodina otkriva strukturu jednog predela, insistirajući na vertikali bića, ozarena iznutra izuzetnom vatrom žestokih okršaja i bitaka, strasti, plamena koji se, u zenitu sunca, širi svuda unaokolo... Roždestvo tvoje – ta velika mladićka strast prepoznavanja u nepoznatom svetu, to dramatično isticanje porekla, mita, predaka – sve to uvodi ovu poemu na velika vrata osnovne Antićeve vokacije, nostalgije za detinjstvom... Srem je pisan u poslednjoj godini pesnikovog života. Žestoki kontrapunkt živih i mrtvih, koji je opsedao u tim poslednjim danima Antića, svakako je, i to na velika vrata, ušao u stihove ove poeme... Srem je, po svemu, nalik na oproštaj.“ – Draško Ređep

Miroslav Antić je napisao dva romana: Stepenice straha, koji je objavljen kao „ljubavni vikend roman“, i nedovršeni Sveti vetar, priču o dramatičnim zbivanjima na selu odmah nakon oslobođenja i po dolasku komunizma.

Kratki roman Stepenice straha je ljubavna priča o sazrevanju Vuka Pavlovića u jednom morskom gradiću. Tinejdžer Vuk je na ivici ponora koji deli dečaštvo i mladost, ali kao odlučujući korak ka samostalnosti odabira da osvoji visoku i strmu morsku liticu koja je već usmrtila nekolicinu hrabrih. Njegovi roditelji se svađaju, njegov svet uzdrmala je pojava devojke Olje, a on se okreće simpatičnoj profesorki muzike Bobi...

Drugi roman predstavlja začetak epopeje o ravnici sazdanoj od zvezda i blata, pijanstva i ludila, sreće i plača. Sveti vetar je bolna saga o mnogim junacima u prelomnoj noći u kojoj se sustiču kraj groznog rata i gorki ukus slobode.

Međutim, kako je u svom biću poeta, Antić je, srećom, tako i režirao filmove i pisao prozu. Zato i ovi romani – snažnog stila, bogati dinamikom i dramatičnim slikama, sa izvajanim i prepoznatljivim likovima – traju kao forme u koje se izlilo neiscrpno Antićevo pesničko biće.

Onaj ko teče uzvodno, ušće mu je u izvoru.

U ovoj knjizi su sakupljene misli – dopisnice i pisma sebi i drugima. Tako je nastao nesvakidašnji dnevnik pesnika, stvaraoca koji nas je naučio da „u svemu valja imati mere, pa i u sopstvenoj smrti“.

I kada ostavlja beleške sebi, i kada piše o delima vajara Jovana Soldatovića, i kada ostavlja niz „parafraza“, Antić nas svakom svojom rečenicom podseća zašto je nemoguće živeti hrabro u ovom svetu bez njegovog poetskog žara.

Nemoj da kriviš pretke. Poniznost nije nasledna.

Veselo cigansko vašarište sa nekoliko suza i kapi kiše

Miroslav Antić posvećuje ovu knjigu mladom Ciganinu Miletu Dileji, koga su fašisti jedne noći odveli i streljali. Sahranjen je 1942. blizu Pančeva u zajedničku grobnicu bezimenih žrtava. Otuda ova romantična himna o čoveku među zvezdama neprekidno odzvanja i zvukom speva protiv genocidnosti.

Garavi sokak je tinjajući venac slika o odrastanju i prebogatoj nemaštini, o bolnoj sreći i gutanju sudbine, o alhemiji tuge i kosmičkoj radosti. Bogata potresnim lirskim obrtima, ovo je jedinstvena zbirka u opusu originalnog pesnika.

Mi smo ljudi koji pletu korpe,
a upletu u životu samog sebe.
Eto šta smo mi.

Sad me, valjda, razumeš:
ljubav je – kad sebe umeš.

Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana.

Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo...

Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi.
M. Antić

Kad bi vreme ovako
umelo da voli, kao ja,
već bi se pretvorilo
u večnost.


Ljudi u horoskopu traže odgovor na ono što ih čeka i veruju da im sudbina zavisi od rasporeda zvezda i planeta u trenutku njihovog rođenja. Ali za pesnika čovek se stvara u svakom trenutku njegovog postojanja, pa svet običnog čoveka nije dovoljan za njegovo tumačenje.

Zbirka pesama Horoskop je vodič za spoznaju sveta, priča o tome kako svet odlazi od nas i kako se nam se vraća i o tome šta se sve može. A može se naučiti sve osim četiri stvari: vrline nadanja, veštine verovanja, vizionarstva budućnosti i umetnosti strpljenja.

Horoskop je sublimacija misaone poezije jednog od najvećih srpskih pesnika i jedinstvena knjiga saveta koje otac daje svom sinu i sinovljevih poetskih odgovora.

Ti vidiš šta se događa: želatin ikre je, oče, i bez
učenja vičan plivanju, čim se izmresti. Neki
to zovu horoskop, a neki umnožavanjem
prastarih, iskonskih nagona.
Ti i ja znamo šta je, jer znamo: sve je jedno.

Zbirka pesama Horoskop je vodič za spoznaju sveta, priča o tome kako svet odlazi od nas i kako se nam se vraća i o tome šta se sve može. A može se naučiti sve osim četiri stvari: vrline nadanja, veštine verovanja, vizionarstva budućnosti i umetnosti strpljenja.

Veselo cigansko vašarište, sa nekoliko suza i kapi kiše...