U ovim pesmama postoji snažna emocionalna struja koja izvire iz iskrenosti i otvorenosti gospodina Vuonga, kao i iz njegove sposobnosti da zabeleži specifične trenutke u vremenu ne samo sa fotografskom jasnoćom već i sa osećajem prolaznosti svih zemaljskih stvari. Reč „telo” se ponavlja u mnogim pesmama, označavajući krhkost ljudskog života i ustrajnu činjenicu smrtnosti, ali takođe i mogućnosti strasti. Drugi lajtmotivi koji lebde muzikalno kroz ovu knjigu tiču se napetog odnosa između očeva i sinova, izbegličkih prelazaka okeana i moći reči da prizovu i dočaraju. (Mičiko Kakutani, Njujork tajms) U vreme kada su pesnici pomireni s time da od dosade prave robu, on nas podseća da ograničenja intimnosti predstavljaju uzbudljivo pograničje i da najurgentnije komunikacije počinju spuštanjem odbrane. (Džef Ngujen, Rampus)
