DOMAĆE KNJIGE

Učeni čitalac zna da neandertalci nisu pisali.

Prvo pismo je nastalo 30.000 godina posle njihovog nestanka.

Ali su, nema sumnje, mislili i pričali pesnički, Iz tog uverenja su i nastale ove pesme.

Nastanak poezije u današnjem smislu teče uz nastanak čoveka – rada.

Otuda su ove pesme hipotetične, pretpostavka o misaonim i osećajnim razlikama od drugih bića.

Rad, jezik i pismo nastali su u istorijskoj kolevci, u kojoj su se ljuljali i prvi sapiensi. Preteča pisma su njihove pećinske slike.

Reč je dugo čekala na red.

U knjizi Pažnja, Radovan Ždrale postavlja uznemirujuće pitanje – da li je čovek već sada suvišan? Od prvog koplja do veštačke inteligencije, tehnološki napredak nije nas oslobodio, već zarobio. Mašine su postale gospodari, a ljudi – nepotreban teret.

Dnevnik preživelog ujedno je intimna pripovest Radovana Ždrala, svojevrsna autofikcija, u kojoj nova realnost – mada poetizovana – nije ulepšana, ali i par excellence primer postmodernističkog romana. Kao kod Kiša Jarac Mudrijaš, u Ždralovom romanu kroz vanjski svet vodi nas Mesečev Jazavac – neosporni Vergilije; animalna forma svojevrsnog tumača humanizma i sveukupne ljudskosti. Vezanost za krevet ipak neće omesti protagonistu da ovaj skučeni svet proširi snagom imaginacije. Prikazom globalnog stanja planete revidira se istorija, a sam Homer nudi objašnjenja, nadglašavajući autoritativne monologe nadmoćne Nevidljive.

U ovom Dnevniku opisani su događaji pre i posle katastrofe izazvane strahotnim ratnim sukobom dve poslednje države…

Od biblijskog potopa i Noja, moga prvoga oca, nasilno umiranje u svim vremenima bio je moj usud.

Ovaj Dnevnik je i saga o ljudskim bićima koja se međusobno ubijaju od Postanja sveta, dok konačno nisu uništili sebe i ceo život na planeti.