DOMAĆE KNJIGE

Nakon bestselera Grčki mitovi, Grčki heroji i Troja (kod nas objavljeni u izdanju kuće Studio Leo), pred nama je Odiseja, poslednji deo Frajeve tetralogije i jedna od najvećih priča svih vremena, priča o ljubavi i čežnji, povratku i iskupljenju, patnji i nadi, kazni i sudbini.

„U svakom slučaju, čovečanstvo se pomerilo od bogova, bogovi nam se više nisu ukazivali i zahtevali žrtve, nisu se parili s nama, nisu nam naređivali, niti na nas bacali kletve, niti nas uzdizali na nebo kao sazvežđa.

Sem što su i dalje ovde. Kad god se naš razum rve s našim nagonima, u nama se bore Apolon i Dionis. Svi oni su u nama: Hermesova drskost i veselost, Atinina mudrost, Aresov bes, Hestijina prijatna jednostavnost, Hefestova veština, Herina gordost i dostojanstvenost, Zevsova veličanstvenost i hirovita nedoslednost, i lepota, okrutnost, pronicljivost, sjaj i ludilo celog blaženog panteona.“ (S. Fraj)

"Nakon svojih bestselera Grčki mitovi i Grčki heroji (kod nas objavljeni u izdanju kuće Studio Leo), Fraj se vraća sa zamršenom, uzbudljivom i bezvremenskom pričom o osnivanju, usponu, opsadi i padu Troje. Parisov sud, otmica lepe Jelene, Odisejeva lukavstva, Ahilovi izlivi besa, Hektorova junaštva – svaki detalj ove epske priče o strasti i krvi je tu, oživljen Frajevim humorom, sočnim stilom i ljubavlju prema grčkoj mitologiji.
„Gnev, požuda, zavist, gordost, pohlepa... Gresi i mane ljudskog roda pokreću dramu Troje, ali nasuprot njima stoje ljubav, čast, mudrost, dobrota, oproštaj i žrtva... To su isti nestabilni elementi koji čine ljudski svet današnjice. Mi živimo na istoj klackalici.“ (S. Fraj)
"

U nastavku svog bestselera „Grčki mitovi", Stiven Fraj sa svojim neodoljivim smislom za humor i lucidnom i preciznom pripovedačkom spretnošću prepričava dramatične, zabavne, tragične i bezvremene priče o grčkim herojima. Ispunjeni poduhvatima i bitkama od kojih zastaje dah, nemogućim zagonetkama i oštroumnim odgovorima, sramnim kukavičlucima i zadivljujućim hrabrostima, bizarnim i podlim ubistvima i nesebičnim žrtvama, Grčki heroji su priča o svemu onome za šta smo mi smrtnici zaista sposobni – u svom najgorem i najboljem izdanju.

„Mitologija može biti vrsta ljudske algebre koja olakšava baratanje istinama o nama samima. Simboli i rituali nisu igračke i igre koje treba da odbacimo kad odrastemo, oni su alatke koje će nam uvek biti potrebne.“

U grčkim mitovima Fraj se još jednom dokazao kao izuzetan pripovedač. Drevnim pričama o nastanku sveta i poreklu bogova on je udahnuo nov život i neodoljiv humor, a iz svake stranice izbija njegova ljubav prema grčkoj mitologiji.

Šta mislite, kakav bi bio svet da se Hitler nije rodio? Neuporedivo bolji, sigurno?

Slučajan susret mladog istoričara Majkla Janga i vremešnog profesora fizike Lea Cukermana pokreće niz neverovatnih događaja. Njih dvojica konstruišu spravu koja im omogućava da spreče Hitlerovo rođenje i tako stvore novu istoriju i novi svet... drugačiji od svega što su očekivali.

Knjiga Stvaranje istorije nije samo maštovita futuristička fantazija – u pitanju je zrela i, uz „frajovski“ otklon, ozbiljna analiza političkih, društvenih, kulturnih, istorijskih i psiholoških realnosti našeg sveta, tog „najboljeg od svih mogućih svetova“.

Ted Volas, prznica, ženskaroš i ispičutura, propali pesnik i dramski kritičar, traži utočište i besplatno piće na imanju svog starog prijatelja. Ali u Svafordu se dešavaju neobične stvari. Čuda. Isceljenja. Pojave koje kaljavi nilski konj kao što je Ted, ne razume i ne prihvata. Istovremeno crnohumorno zajedljiv, gromoglasno duhovit, razuzdano sočan i dirljivo nežan, roman Nilski konj se kroz prepoznatljivu formu detektivske misterije smeštene na bogataškom imanju bavi temama plemenitosti, nade i iskupljenja.

Za Stivena Fraja (1957, London) kažu da je savremeni Oskar Vajld, sunarodnici su ga proglasili za „nacionalno blago“, a na Tviteru ga prati više od dva miliona ljudi. Ovaj istinski renesansni čovek – glumac, pisac, novinar, komičar, televizijski voditelj, reditelj, borac za ljudska prava i slobode, aktivista u kampanjama za pomoć mentalno obolelima i HIV pozitivnim osobama, čak i predsednik jednog fudbalskog kluba – već više od tri decenije predstavlja jednu od najautentičnijih figura britanske kulturne scene. (Našoj publici je poznat po ulogama Melčeta u seriji Crna guja, Oskara Vajlda u filmu Vajld i detektiva u filmu Gosford Park, kao i doktora Gordona Vajata, bivšeg psihijatra sad ugostitelja, iz serije Bouns.) On je razoružavajuće iskren i neodoljivo duhovit kad govori o sebi, bilo da su u pitanju njegova problematična mladost, njegova homoseksualnost ili borba s maničnom depresijom, i neumoljivo oštar, ali i urnebesno zabavan kad govori o problemima modernog društva, a originalnost njegovih pogleda i jedinstvena lakoća kazivanja i najsloženijih misli svrstavaju ga među vrhunske autore.
Svoj prvi roman, Lažov, objavio je 1991, a usledili su romani Nilski konj (1994), Stvaranje istorije (1997) i Teniske loptice nebesa (2000).
Roman Teniske loptice nebesa kroz zanimljivu i napetu priču bavi se promišljanjem pitanja ima li čovek kontrolu nad svojom sudbinom, šta je pravda, da li se u osveti može uživati... Baveći se tim večnim temama, autor s lakoćom uspeva da ih učini svežim i zanimljivim, ne upadajući u pripovedačke zamke moralisanja i suđenja. Iako je u pitanju triler, odnosno vrsta štiva koje se čita u dahu, Fraj ni za trenutak ne gubi britkost u pronicljivom karakterisanju makijavelističkog licemerja političke scene, pragmatične kombinatorike poslovnih krugova ili nadobudne ispraznosti engleske aristokratije.