De Kvinsijeva filozofska proza, jasno i sažeto, duhovito i s neočekivanim i izazovnim argumentima, kroz ironijski dijalog sa Imanuelom Kantom, poziva na razmišljanje o procvatu čovekovog razumevanja i napretku u saznavanju.
Kantovo pamćenje je za filozofske stvari bilo čudesno, ali je, sa starenjem, počelo da se spotiče u pogledu svakodnevnih stvari. Tome će Kvinsi posvetiti svoju inventivnu pažnju.
Osobena duhovitost u opažanjima, kao i veština u isticanju važnosti detalja koji munjevito dočarava atmosferu celog života, obeležavaju Kvinsijevu umetnost u portretisanju umirućeg Kanta.
U jednom dahu ćete čitati ovo remek-delce skrivene komičke ironije, ali i izraza iskrene odanosti genijalnom duhu jednog mislioca...
Elokventan i inventivan komentar o Herodotu kao „ocu istorije“. Napisao ga je izvanredni Tomas de Kvinsi. Tekst je i danas značajan kao što je bio i u trenutku nastanka.
De Kvinsi iznosi pred čitaoca ceo tok događaja povezanih s njegovim uzimanjem opijuma. Ova knjiga ostaje do danas jedna od najintimnijih i najotvorenijih autobiografija. Druga ispovedanja bila su možda doslednija, potpunija i grublja, ali po tananosti analize, po ispitivanju i najskrivenijih kutova psihe, po rasvetljavanju podsvesnih niti koje vezuju vidljive i naizgled neobjašnjive postupke s njihovim tajnim uzrocima, De Kvinsijevim Ispovestima verovatno pripada jedno od prvih mesta u ovoj književnoj vrsti. Ispovesti su imale veliki uspeh čim su se pojavile. Već sam naslov dela dovoljan je da pobudi radoznalost čitalaca.
