DOMAĆE KNJIGE

U ovoj dubokoj i inspirativnoj knjizi, Viktor Frankl istražuje temeljnu ljudsku potragu za smislom, čak i u najtežim okolnostima. Kroz lična iskustva iz logora smrti, Frankl otkriva kako je pronašao svrhu usred beznađa. Njegov pristup, poznat kao logoterapija, naglašava važnost lične odgovornosti i sposobnosti da pronađemo smisao čak i u patnji.
Ova knjiga nije samo refleksija o preživljavanju, već i vodič za svakoga ko se suočava s teškoćama u životu. Frankl nas podstiče da prepoznamo svoje unutrašnje vrednosti i smisao, pružajući nam alate da izdržimo i razvijamo se kroz najteže izazove.
U svetu koji često deluje beznadežno, Patnja zbog života lišenog smisla je poziv na buđenje: poziv da preispitamo svoje živote i pronađemo snagu u svakom trenutku.

Pred vama se nalazi posebno izdanje poznate knjige memoarske proze Viktora Frankla Čovekova potraga za smislom – izdanje za mlade. Ovo izdanje obuhvata hronologiju autorovog života, rečnik pojmova, kao i predgovor Džona Bojna, autora romana Dečak u prugastoj pidžami. Franklovo iskustvo u logoru tokom perioda Holokausta, neobičan je primer potrage za smislom kroz patnju, stradanje i traumatična iskustva. Poput Dnevnika Ane Frank Franklov klasik psihologije pruža univerzalne lekcije o načinu prevazilaženja teškoća i pronalasku svrhe života, daje nezaboravne poruke utehe i vođstva.

S lakoćom izlažem, ali mi nije lako da pišem-pisanje od mene zahteva velike žrtve. Mnogo sam nedelja, po lepom vremenu, proveo sedeći za pisaćim stolom doterujući rukopise, iako bih vrlo rado umesto toga išao na planinarenje. I moja žena je morala da se žrtvuje. Možda se Eli i više od mene žrtvovala da bi moje životno delo stalo na noge – bilo je tu puno odricanja. Ona me dopunjuje, ne samo kvantitativno nego i kvalitativno, ono što ja radim glavom ona radi srcem ili, kako je to profesor Jakob Nidlman jednom lepo formulisao govoreći o tome kako uvek ide sa mnom kad putujem da bih držao predavanja: ona je toplota koja prati svetlost.

Ako neka knjiga ima jedan pasus, jednu ideju koja ima snagu da promeni čovekov život, obično je samo to dovoljno da opravda njeno čitanje, ponovno čitanje i pronalaženje mesta za nju na polici. Ova knjiga ima nekoliko takvih pasusa.
Kao toliki nemački i istočnoevropski Jevreji koji su smatrali da su sigurni tokom tridesetih godina dvadesetog veka, Frankl je bio poslat u nacističku mrežu koncentracionih i istrebljivačkih logora. Začudo, preživeo je – biblijskim rečnikom „glavnja istrgnuta iz ognja“. Ali njegova pripovest u ovoj knjizi manje govori o njegovim jadima, onome što je propatio i izgubio, nego o izvorima njegove snage da preživi. Nekoliko puta u ovoj knjizi Frankl sa odobravanjem citira Ničea: „Onaj koji zna zašto živi, može podneti gotovo svako kako.“
Frankl je održao sebe u životu i održao nadu u životu misleći na svoju ženu i mogućnost da je ponovo vidi – i sanjajući, u jednom trenutku, o predavanjima posle rata, o psihološkim lekcijama koje se mogu naučiti iz iskustva u Aušvicu.
Koliko god bilo užasno, njegovo iskustvo iz Aušvica ojačalo je jednu od njegovih ključnih ideja: život nije prevashodno potraga za zadovoljstvom, kao što je Frojd verovao, ili potraga za moći, kao što je Alfred Adler podučavao, nego potraga za smislom.
Najveći zadatak svake osobe jeste da pronađe smisao u svom životu.

Viktor Frankl se u knjizi KAKO PRONAĆI SMISAO ŽIVOTA nada da će uspeti čitaocu da prenese svoje uverenje da život, uprkos urušavanju tradicije, u sebi sadrži smisao za svakog pojedinca i da, štaviše, taj smisao sadrži bukvalno do njegovog poslednjeg izdisaja. A psihijatar može svom pacijentu pokazati da život nikada ne prestaje da ima smisao. Naravno, on ne može pacijentu da pokaže šta je smisao, ali može da mu jasno pokaže da smisao postoji, i da se sadrži u životu: da život ima smisla bez obzira na uslove. Prema učenju logoterapije, čak i tragični i negativni aspekti života, kao što je neumitna patnja, mogu, preko stava koji čovek zauzme prema zloj sudbini, da se pretvore u ljudsko postignuće. Nasuprot većini egzistencijalističkih škola mišljenja, logoterapija nipošto nije pesimistička; nego je realistična, utoliko što se sučeljava s tragičnom trijadom ljudskog postojanja, a to su bol, smrt i krivica. Logoterapija može s pravom da se naziva optimističkom, jer pacijentu pokazuje kako da očajanje pretvori u trijumf.

Franklova knjiga PSIHOTERAPIJA I EGZISTENCIJALIZAM, koja se prvi put pojavljuje u prevodu na srpski jezik, sačinjena je od niza studija i eseja, u kojima je ovaj autor u raznim prilikama (kongresi, predavanja, časopisi, zbornici) izlagao načela i teorije logoterapije, kao i njihove primene u psihoterapiji. Knjiga ima za cilj da posluži širokoj obrazovanoj publici kao uvod u logoterapiju i njena teorijska i praktična dostignuća.

Frankl je svetski poznat autor nekih dvadesetak knjiga, od kojih su mnoge prevedene na gotovo trideset jezika, uključujući tu i japanski i kineski. Njegova slavna knjiga Čovek u potrazi za smislom (prevedena kod nas pod naslovom Zašto se niste ubili) prodata je u čak devet miliona primeraka! Kod nas je Viktor Frankl poznat po svojim knjigama Zašto se niste ubili (1994), Nečujan vapaj za smislom: psihoterapija i humanizam (2000) i Bog podsvesti (2001), objavljenih takođe kod ovog izdavača.

Knjiga NEČUJAN VAPAJ ZA SMISLOM sastavljena je od osam eseja u kojima Frankl govori o osnovnim načelima logoterapije koja dalje provlači kroz analizu socijalnih i kulturnih fenomena, odnosno prikaz osnovnih logoterapijskih tehnika. On objašnjava bazične principe svoje teorije komentarišući društvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje zadovoljava svaku potrebu sem potrebe za smislom. Iako tvrdi da se osećanje besmislenosti i praznine proteže na sve društvene sisteme, on se najviše osvrće na američko društvo sedamdesetih kome preti gubitak smisla i osećanje beskorisnosti zbog sve više slobodnog vremena tj. nezaposlenosti koja nastaje kao rezultat tehničkog razvoja i materijalnog blagostanja. Obrazlažući uvođenje pojma visinska psihologija, Frankl govori o veri koju treba imati u čovekovu humanost i kaže da uprkos tome što “humana ljudska bića jesu, a verovatno će uvek i biti u manjini” samo verovanje u više ljudske težnje može pomoći da se one pokrenu i razviju.