DOMAĆE KNJIGE

U knjizi Pikseli Pola Sezana po prvi put su skupljeni tekstovi koje je Vim Venders napisao o drugim umetnicima — onima čija su mu dela bliska i koja ga duboko dotiču. Šta je to posebno u fotografijama Barbare Klem, Džejmsa Nahtveja ili Petera Lindberga? U jednom malom akvarelu Pola Sezana ili slikama Edvarda Hopera? U filmovima Daglasa Serka i Jaudira Ozua? U koreografijama Pine BauŠ i odeći Jodija Jamamota ? Vim Venders nalazi odgovor tako što pisanjem istražuje perspektivu umetnika.

Iz tekstova o drugim umetnicima nastaje mala poetika Pogleda, koja ujedno obeležava i njegovo sopstveno stvaralaštvo kao filmskog reditelja i fotografa.

Ova knjiga dokumentuje Vendersovih prvih 20 godina kao filmskog stvaraoca. Od najranijih muzičkih filmova, pa sve do filmova kao što su Kraljevi puta, Pariz, Teksas i Nebo nad Berlinom. O pitanjima kao što su: budućnost filma, neophodnost priča i priroda slika, Venders diskutuje s Trifoom, Hercogom, Fasbinderom, Antonionijem i Godarom. Priseća se takođe i autobiografskih detalja, svojih početaka, ekonomskih uslova koji su pratili nastanak njegovih filmova; piše o avanturama koje su pratile proces snimanja, kao i o montiranju svojih filmova. Čitajući ove tekstove, čitalac postaje svedok kreativnog procesa i vidi na koji način se slike (doživljaju, snovi, imaginarno) i priče (mitovi, romani) spajaju i kako nastaje ideja za film. Iscrpni prikaz filmske estetike velikog umetnika, koja je nastala neprestanim bavljenjem slikama i njenom logikom, jeste krajnji utisak koji se otkriva čitanjem ovih tekstova. Odbijam priče u potpunosti, jer, što se mene tiče, one proizvode isključivo laži i ništa drugo osim laži, a najveća laž od svih jeste to da one unose smisao tamo gde ga nema. S druge strane, toliko su nam potrebne te laži da je potpuno besmisleno boriti se protiv toga i nizati slike bez laži – bez laži priče. Priče su nemoguće, ali i život bez njih je nemoguć. Eto, to je naša nesreća. Vim Venders