Pesnikinja Olena Plančak Sakač jedna je od eminentnijih predstavnika rusinske poezije kod nas. Njena nova knjiga lep je primer verodostojnog lirskog rukopisa, koji se ne može podvesti samo na sintagmu žensko pismo.
U knjizi Moć reči možemo da očekujemo nastavak Frajevog izuzetnog istraživačkog rada u Velikom kodu , u kojem se , i nadalje , bavi jedinstvenom arhetipskom strukturom ( Sveto pismo ) u kojoj su smeštene sve književne matrice – od Danteove arhitektonike do Rableove dezintegracije.
Tragična bitka između razuma i duše – tragična usled svoje nerazrešivosti, jer niti razum sa apsolutnom sigurnošću može ustvrditi da smrt znači kraj postojanja, niti vera izvesnost besmrtnosti. Prepuštanje takvim tragičnim suprotnostima, iz kojih je sastavljen život, uslov je čovekove celovitosti.
Pesnik Selimir Radulović iskazuje apsolutno poverenje u biblijsku svetu priču. On i ne pomišlja, i ne pokušava da svojim stihovima, i u njima, kaže nešto drugo i drugačije. On je, u estetskoj transformaciji biblijskog sadržaja i hrišćanskih vrednosti, potpuno ortodoksan, i svim srcem nastoji da bude takav. To je magistralna linija pevanja knjige Dah male molitve.
Matija Bećković je vedra, spasavajuća, objava srpskog jezika, grm, pesnički, što više od pet desetleća, gori, ali ne sagoreva. Neka bude tako i dalje. Neka, iznova, propeva, knjigom Bio je smak sveta. Kroz sva kolena i kolena.
Reč je o knjizi pesama koje su nastale na putovanjima i u susretu sa drugim kulturama. To je za pesnika uvek izazov u smislu preslikavanja sveta koji mu je dobro poznat i koji smatra svojim. To suočavanje sa drugim kulturama i drugim svetovima, otvara neke nove vrednosti i do tada nedokučive aspekte stvarnosti.
Pesnikinja Gordana Đilas ulazi u red najznačajnijih savremenih poetesa koje stvaraju na srpskom jeziku. Reč je o izrazito samosvojnoj poetskoj reči koja je duboko uronjena u najsloženije tajne čovekovog bića, zahvaljujući čemu ostvaruje harmoniju između unutrašnjih lirskih uvida i stvarnosti, iskazanu bogatim i višeznačnim pesničkim jezikom.
