DOMAĆE KNJIGE

Predgovor francuskom izdanju:

"(...) vetrovi novih vremena su svugde od Vladivostoka do Tirane, od Talina do Ljubljane doneli sa sobom uz blještavilo zapadnog kapitalističkog raja i niz tamnih senki, poroke maltene nepoznate u čvrstom sivilu socializma: stečajeve preduzeća, nezaposlenost, kriminal, nacionalizam, drogu, prostituciju, rastuće klasne razlike. Mnogi ljudi nisu bili dovoljno brzi, okretni, snalažljivi ili bezobzirni da uhvate ritam promena. O njima govore NOVA VREMENA."

Biografija autora

Tomaž Lavrič, pseudonim TBC, rođen je 1964. godine, a živi i radi u Ljubljani, Slovenija.

Školovao se na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani. Radi kao ilustrator, karikaturista i autor stripova, a objavljuje uglavnom u vodećoj slovenačkoj političkoj reviji Mladina.

Do sada je u domovini izdao sledeće albume - Diareja, Rdeči alarm, Slepo sonce, Ratman, Ekstremni sportovi, Bosanski basni i Novi časi, a u Hrvatskoj – Bosanske basne, Glista u bijegu i Evropa.

Njegov prvi album na francuskom tržištu je bio Fables de Bosnie (Glenat, 1999), a usledili su La Cavale de Lézard (Glenat, 1999), Temps nouveaux (Glenat, 2001), La décalogue IV (Glenat 2001), Evropa (Glenat, 2003-04), Lomm (Vents d'Ouest, 2002-04) i Appoline (Casterman, 2009).

"Ciklus kratkih priča pod nazivom "Drugim očima" je plod nastao iz susretanja literature i stripa. Svedočanstvo raznolokih mogućnosti čitanja i iščitavanja onog književnog i onog stripskog i namerno / nenamernih razmomilaiženja. Književnoj gradđi prišao sam kao slikar pejzažista predelu pred sobom. Dok sam nastojao da oponašam, istovremeno se zbivao i ritual "prisvajanja". Predeo predamnom prolazio je kroz moje oči i preko ruke i postajao, hteo-ne-hteo, "moj predeo". Mada, ipak, nikada u celosti nije moj... Ja sam, bez sumnje, tek posrednik između onog napolju i onog unutra. U tom naizgled prostom činu, odvijao se i alhemijski proces preobražavanja, stapanja i oplemenjivanja. Od uobičajenijeg, smem li da kažem, Korbenovskog prevođenja ili interpretacije Edgara Alana Poa (na primerima priča "Dašak", "Kolica", "Čitac poslanice", "Izvesne obaveze" Luiđija Pirandela) do sasvim oslobođenog dijaloga sa senzualnosću priča Virdžinije Vulf ("Čvrsti predmeti" i "Kuća duhova" ili, opet, Pirandelove priče "Klopka"). Sve ostale table stripa su, uglavnom, primeri stvaralačke simbioze; traganja za onim raskršćima gde se literata i strip autor zbilja rukuju, prijateljstvuju."

"Najveća, vitalno osvežavajuća, promena u savremenom stripu je nezaustavljivi uspon žena kao autora, kao čitaoca i kao karaktera. U svojoj impresivnoj debitantskoj kolekciji stripova, Nina Bunjevac zadivljuje kao osobeni, moderni glas, vešt u superdetaljnom crtanju i delikatno uznemirujući, dok probija u najmračnije dubine želje i očaja."
Pol Gravet, pisac, selektor izložbi, istoričar međunarodnog stripa

"Pradov crtež je naivna, svedena groteska koja zbog drhtave linije izaziva osećaj topline i melanholičnosti. Njegov kolorit, neopredeljen između mutnoće akvarela i setnih pastelnih boja, uvek je brižljivo odabran da bi istakao planove u svakom kadru. Pradove prizor-sličice komponovane su jednostavno, ali veštom promenom ugla i prebacivanjem težišta priče na više različitih strana, njegova naracija je, uprkos statičnosti, vrlo fluidna i gipka. Posebnu dinamiku Prado izvlači iz crteža samog grada, jer su sve zgrade u eksterijeru neprirodno nagnute, a ponekad kao da se široki, panoramski kadrovi posmatraju kroz zakrivljeni okular. Stvar je vrlo jasna. Monti je čovek enterijera (kakvog-takvog, prljavog i sirotinjskog, ali i mentalnog), pa otuda spoljni svet za njega predstavlja prostor izmenjene perspektive."
ZORAN PENEVSKI, scenarista i teoreticar stripa

Beogradska kuća Omnibus još jednom donosi jedno sjajno izdanje nastalo iz pera jednog autora sa ovih prostora. U pitanju je strip "Dnevnik Ane Tank" slovenačkog umetnika Iztoka Sitara. Nadamo se da će na ovaj način Omnibus nastaviti sa uspešnim objavljivanjem dela autora sa Balkana, kao što je to bio slučaj sa nekim ranijim izdanjima.

O stripu "Dnevnik Ane Tank" Zoran Đukanović rekao je sledeće:

"Dnevnik Ane Tank jeste pravolinijski narativ s nešto meandara. Treba, međutim, obratiti pažnju na strukturu, osluškivati promicanja u toj strukturi, pratiti ritam razvoja ove pravolinijske priče koja u sebi nosi tragičnu transformaciju iz sumorne larve u odajama vlastite individuacije. Transformacije u – šta? U zastrašujuće ravnodušnog leptira heroinske zavisnosti koji će zameniti punoću raspona krila ličnosti".

"Nalik ostrvcu s kućom usred okeana u filmu "Solaris" Andreja Tarkovskog, kuća na ostrvu sa svetionikom pluta u neizvesnosti u "Tragu kredom", čudesnom stripu Miguelanxa Prada. Ovu neizvesnost autor majstorski dočarava pomalo magijskim rukopisom, kakav možemo naći u stripskom remek-delu Vatre Lorenza Mattottija. "Trag kredom" usred okeana je autorski potez Prada, još jednog inovatora u mediju."
Zoran Đukanović

O autoru:

Miguelanxo Prado (Migelančo Prado), rođen je u Korunji (La Koruna) 1958. godine, i studirao je arhitekturu kada je počeo da objavljuje prve stripove 1980. godine. Posle toga objavljivao je u magazinima Strava (Creepy), Svetski stripovi (Comix International), Zona 84, Kairo (Cairo), itd. Njegove knjige sa stripovima objavljuju se u mnogim zemljama i od strane više izdavača: Španija (“Norma Editorial”), Francuska („Casterman”, „Dupuis”, „Editions Mosquito”), Portugalija (”ASA”), Nemačka („Salleck Publications”, „Ehapa Verlag”), Italija („001 Edizioni”), SAD („NBM”), a sada konačno i kod nas.

Hana Beri (Hannah Berry) počela je rad na stripu Briten i Brulajtli (Britten and Brülightly) još dok je studirala na fakultetu za ilustraciju. Knjiga je odmah postala uspešna i već je objavljena na više jezika. Francusko izdanje je izabrano da bude deo zvanične selekcije na festivalu u Angulemu (Angouleme) 2010. godine. Njena druga knjiga, Adamtin (Adamtine), izašla je 2012. godine u Velikoj Britaniji. Hana Beri trenutno živi u Brajtonu (Brighton), Engleska – gradu pored mora koji izgleda veoma depresivno kada pada kiša.

Radivoj Bogičević je rođen 16. maja 1940. godine u pitomom slavonskom selu Sremske Laze. Osnovnu školu je pohađao u rodnom mestu, a osmogodišnju u Vinkovcima. Dogodovštine iz mladosti Radivoj je prelepo ispričao u autobiografskom romanu U trku za jelenom.

Neuredno je pohađao fakultetsku nastavu i onda se zaposlio u Zastava filmu, kao animator i asistent režije. Radio je zatim u PGP-u kao urednik omota za gramofonske ploče i u EPP-u Radio televizije Beograd gde se bavio kreiranjem spotova i 3D animacijom. U penziju je otišao kao urednik grafičke opreme svih RTB redakcija.

U periodu od 1963. do 1971. godine Bogičević je kreirao dvadesetak epizoda stripa o Akantu, nejednakog obima i formata. Akant je bio i ostao njegov najpopularniji junak, a prve dve epizode date su u ovoj knjizi. Osim Akanta započeo je i druge serijale, takođe prikazane u ovoj knjizi. Posle ovog perioda, Bogičevićev jedini povratak stripovima bio je u vidu albuma Džon Piplfoks, 2004 godine.

Brigsovo stvaralaštvo naročito obogaćuju njegovi grafički romani za odrasle, od kojih treba istaći knjige Džentlmen Džim, Kada vetar duva, i Etel i Ernest. Ove knjige, mada urađene istim grafičkim stilom kao i njegove knjige za decu, govore o ozbiljnim temama kao što su porodica, smrt, nepravda, nostalgija... i otkrivaju jedan umetnički opus vredan pažnje i proučavanja.

Meri Talbot objavljuje radove iz oblasti jezika, roda i moći, i to naročito u odnosu na medije i potrošačku kulturu. Među njenim najnovijim knjigama su Jezik i rod (drugo izdanje) i Medijski diskurs: Reprezentacija i Interakcija, mada je najpoznatija po svom kritičkom istraživanju „sintetičkog sestrinstva“ koje se nudi u časopisima za tinejdžere. “Ćerke” su njen prvi poduhvat u domenu grafičkih novela.

Brajan Talbot je radio andergraund stripove, naučnu fantastiku i priče o super junacima poput Sudije Dreda i Betmena: Legende o mračnom vitezu, Vertigo izdanja uključujući i Helblejzera, Sendmena i Fejbls, a autor je scenarija i crteža za nekoliko grafičkih novela koje su ovenčane Igl i Ajsner nagradama.

Crno-humorne priče ovog majstora četkice i pera, nastale su u teškim trenucima kada se Jugoslavija raspadala u devedesetim godinama prošlog veka. Oljača jeste bio ogorčen, ali je nastavio sa radom i razvijanjem svoga talenta, da bi ovim pričama ostvario utehu, kao i humorističku osvetu sudbini koja mu je ukrala mladost.

Mladen Oljača je rođen 1970. godine i živi i radi kao freelance ilustrator, karikaturista i strip crtač u Novom Sadu. Od 1996. godine, od kako se profesionalno bavi crtanjem, radio je i sarađivao u enkoliko redakcija dnevnih novina, nedeljnih i mesečnih magazina najrazličitijeg profila i kao karikaturista na javnom servisu Radio Televiziji Vojvodine. Takođe, ilustrovao je veći broj knjiga i priručnika najrazličitijeg profila od ljubavne poezije, preko tehničkih brošura, do underground poezije. Poslednjih nekoliko godina inten-zivno se bavi ilustrovanjem knjiga za decu za razne izdavače i autore. Učestvovao je na oko četrdesetak kolektivnih izložbi stripa, ilustracije i karikature na prostorima bivše Jugo-slavije, a imao je i dve samostalne izložbe u Novom Sadu i Kraljevu. Dobio je šest nagrada za strip i ilustraciju, uglavnom u Sloveniji.

Brajan Talbot je radio andergraund stripove, naučnu fantastiku i priče o super junacima poput Sudije Dreda i Betmena: Legende o mračnom vitezu, Vertigo izdanja uključujući i Helblejzera, Sendmena i Fejbls, a autor je scenarija i crteža za nekoliko grafičkih novela koje su ovenčane Igl i Ajsner nagradama.

U ovoj fantastičkoj priči Borisa Vijana, Milović nalazi nadahnuće za svoje vizije u akvarelu o moralnoj iskvarenosti i otuđenosti žitelja jednog imaginarnog sela. Međutim, možda su ti ljudi oličenje naše budućnosti, a možda su već i deo naše sadašnjosti.